Dve oblasti koje se otcepljuju od Ukrajine i oko kojih se lome svetska diplomatska i oružana koplja, Donjeck i Lugansk, su srpska izbeglička naselja iz 18. veka, u oblasti koja se tada zvala Slavjano Serbija ili Nova Srbija. Dotle su u Velikoj seobi Srbi na severoistok stigli krenuvši iz Stare Srbije, Metohije, Raške…kroz Šumadiju, Mačvu, tada pustu Vojvodinu. Kada su nezadovoljni statusom svojih pukova, neki od Srba oficira odlučili da od carice Marije Terezije pređu u službu carici Katarini Velikoj, doživeli su najteže dane.
Pate za otadžbinom, svedoče o nepreglednom ruskom bespuću, o zemlji koja je bez ljudi od postanka sveta, o pritisku asimilacije kakav nisu doživeli ni u Austrougarskoj. Izgubili su sve – naciju, jezik, prava. Ostali su nazivi naselja, koreni prezimena, bleda sećanja, spomenici slavnim Srbima kao što je general Jovan Šević, nekoliko starih crkava. Tamo stanovništvo nije mešano, oni su 100% poreklom Srbi. O tome pišu mnogi, a najbolje genijalni Crnjanski u Seobama, najvažnijoj srpskoj knjizi.
Maja Herman Sekulić
Izvor: Fejsbuk
