Justa Granta Honorija je živela u 5. veku i bila je rođena sestra imperatora Valentijana III, ali o njemu nije imala visoko mišljenje. Kako je bila starija od njega, teško joj je palo da nema nikakvu moć u zemlji samo zato što je žena. Uz to, uloga koju joj je brat namenio – da ostatak života provede u hrišćanskom celibatu, bila joj je neprihvatljiva.
Iz svog doma u Raveni godinama je igrala dvorske igre kojima je pokušavala da što više poveća svoj uticaj u imperiji. Međutim, 450. godine čini se da je otišla predaleko. Odigrala je jedan jako rizičan potez, i sva je prilika da je bila nadmudrena.
Honorija je, kako bi izbegla slanje u manastir, poslala pismo Atili Biču Božijem, vladaru hunske imperije koja se prostirala od Crnog mora do granica Italije i Nemačke, strahu i trepetu Evrope i Azije. U pismu mu je objasnila svoj delikatan i neprijatan položaj, te ga zamolila da joj dođe u pomoć.
Misterija pisma sa prstenom
Prava sadržina pisma je ostala nepoznata, kao i razlozi i okolnosti pod kojima je poslano. Jedino oko čega se i stari i moderni istoričari slažu jeste da je pismo postojalo. Takođe, većina se slaže i da je uz pismo Honorija poslala i prsten, mada oko tumačenja tog poteza postoje sporenja. Iako jedni tvrde, a u njih se uporno svrstavao i Atila, da je prsten bio dokaz da je Honorija Atili ponudila brak, istoričari se slažu da je prsten bio poslat kao dokaz autentičnosti pisma, a ne bračne ponude.
Pismo je Atili stiglo u, njemu, savršenom momentu. Već godinama je od Istočnog rimskog carstva uzimao godišnji danak u zlatu, i jedino prirodno rešenje je bilo da krene da napada i zapadne delove Evrope, jer su još samo oni ostali nepokoreni od strane premoćne hunske armije.
Zapadno rimsko carstvo je već uveliko izgubilo i poslednje obrise zastrašujuće vojne sile koja ju je krasila u prošlosti, a ni politički nije stajalo dosta bolje. Španija, Galija, Italija, iako neformalno, bile su u rukama oblasnih gospodara, i teško da je nad njima Valentijan III imao faktičku vlast. Njegova vlast sastojala se od toga što se i u to vreme smatralo da njegova pozicija ima kontinuitet sa državom koja se zvala Rimska republika, a koja je evoluirala u carstvo.
Pitanje miraza
Atila šalje pismo Valentijanu III u kome ga obaveštava da je upravo isprošen, da mu je njegova sestra Honorija ponudila ruku, koju je on prihvatio. U pismu je poručio caru da se ne ustručava oko miraza, koji bi po njemu trebalo da je bar pola carevine.
Car je ostao zgranut. Ubrzo su doveli i Honoriju na dvor. Ona je negirala da je ponudila brak, ali je priznala da je tražila pomoć od Atile, jer nije želela u manastir. Car se našao u jako nezgodnoj situaciji. Kako obavestiti najmoćnijeg čoveka na svetu da ne dolazi u obzir da “prljavi varvarin psihopata” oženi sestru Rimskog imperatora, Cezarovog i Avgustovog naslednika?
Prva Valerijanova pomisao bila je da sestru osudi na smrt i tako reši problem. Ipak, na nagovor majke, Gaje Plaside, poštedeo joj je život, ali je odluku o njenom odlasku u manastir preinačio u ugovoreni brak. Po njegovom izboru”
Atili je napisao da odbija da mu da sestru za ženu, te ga je istim i obavestio da će ona upravo da se uda za senatora Basija Herkulana. Atila je odlučio da ignoriše takav carev stav te, iako bez mlade u posedu, odlazi da uzme miraz koji mu pripada. Sa pedesetak hiljada prekaljenih ratnika Atila se sručio na zapad prema rimskoj provinciji Galiji.
Pregazivši današnju Nemačku, i uništavajući grad za gradom, ostavljajući iza sebe nezapamćenu pustoš, ušao je u dubinu provincije, sve do grada Orleana, u potrazi za Vizigotima. Vizigoti su opljačkali Rim i Apeninsko poluostrvo nekoliko decenija ranije, i pričalo se o basnoslovnom blagu koje su sa Apenina odneli u svoju novu postojbinu u Galiji.
Međutim, nepobedivi ratnik je svoj prvi poraz doživeo upravo u bici za miraz. Na Katalaunskim poljima, 451. godine, hunska vojska, potpomognuta mnogim varvarskim narodima Azije i srednje Evrope, bila je poražena od kombinovane vojske dva ljuta neprijatelja, Rimljana i Vizigota. Atilin prodor na zapad je zaustavljen, a Galija je sačuvana. Iako je sa sobom nosio veliki plen od pljačkanja brojnih gradova, Atila je bio prinuđen na povlačenje.
Atila ante portas
I dok se vest o bitki širila imperijom, a car odahnuo izbegavši veliki poraz, nije puno prošlo do sledećeg velikog šoka. Atila nije želeo da vojsku, poraženu na Katalaunskim poljima, vrati osramoćenu u svoju panonsku prestonicu. Odlučio je da barem dovede mladu, ako nije uspeo miraz. Godine 452. na zaprepaštenje tadašnjeg sveta, prelazi Julijanske alpe i svom silom upada u severnu i severoistocnu Italiju.
Huni, i inače poznati kao specijalisti za opsade gradova, posebno su se, po varvarstvu, istakli u rušenju Verone, Milana, Bergama, Briksije i Akvileje. Iza njih je ostala apsolutna pustoš. Potpuno napušteni gradovi, stanovništvo proterano ili pobijeno, a srušeno je bilo sve što se moglo srušiti.
Nakon ovog pohoda, izbeglice iz Akvileje su, bežeći pred Atilom, osnovale grad Veneciju, a Akvileja je, posle hunskog višenedeljnog divljanja, prestala da postoji.
Papa protiv “božijeg biča”
Šokiran razvojem događaja, car Valentijan III napušta prestonicu Ravenu kao nebezbednu i sklanja se u Rim. Ali, u Rimu postoji novi gazda – Sveta hrišćanska crkva, koja shvata da je dolazak cara jako opasan za grad. Šta će se desiti sa Rimom ako se, tek što se oporavio od horora koji su iza sebe ostavili Vizigoti, na njega sruči najveći osvajač gradova?
Atila se ulogorio na severu Italije, i poslao novo pismo rimskom caru, ponovo zahtevajući da mu da njegovu mladu. Umesto odgovora, stigla je delegacija iz Rima koju je predvodio papa Lav I.
O čemu su tačno razgovarali ultimativni varvarin i hrišćanski prvosveštenik bilo je predmet različitih tvrdnji kroz istoriju. Dok jedni tvrde da je Papa dostojanstvom očarao divljeg Huna, drugi su skloniji mišnjenju da mu je ponuđen ogroman novac, a treći smatraju da su se u razgovor upleli i božji znakovi… Tek, činjenica ostaje da je, nakon susreta sa papom, Atila sa svojom vojskom otišao iz Italije i vratio se u svoju prestonicu na reci Tisi.
Razloge za ovakav potez verovatno treba tražiti u kombinaciji pomenutih razloga, uz pritisak gladi i bolesti koje su već nagrizale njegovu vojsku. Nije bila zanemarljiva ni vojna pretnja sa istoka, jer je car Istočnog rimskog carstva Marcijan u Konstantinopolju, odlučio da prestane da daje danak Hunima i da pritekne zapadnom delu u pomoć, pa čak možda i napadne samo središte Hunske imperije.
Povratak bez princeze
Atila se iz ovog pohoda vratio sa nezanemarljivim ratnim plenom, ali i sa prvim velikim porazom. Vratio se i bez svoje mlade, rimske princeze, kojoj se nakon udaje za senatora gubi trag u istoriji.
Sledeće godine, nakon velike proslave u čast Atilinog, još jednog u nizu, venčanja sa germanskom mladom, “car varvara” je izdahnuo u bračnoj postelji, prve bračne noći. Nije mnogo duže poživela ni njegova ogromna imperija.
Izvor: Istorijski Zabavnik
