Nije reč o klasičnom sporu sa nepodnošljivim komšijama, budući da je glavni akter čak pozvao sve stanovnike iz komšiluka na večernje piće i kanapee. Ipak, iznenadna prenamena porodične kuće sa pet spavaćih soba u londonskom naselju Pimliko u ambasadu Crne Gore izazvala je spor među komšijama, koji je stigao čak i do sudije Višeg suda.
Prvi znaci nezadovoljstva pojavili su se ovog proleća, kada je jedan stanovnik u podnesku gradskim vlastima naveo da se „jarbol za zastavu i prilično neukusna zastava ističu kao trn u oku“ među kućama u Kembridž stritu, koje imaju status zaštićenih objekata druge kategorije.
Druga osoba opisala je crvenu zastavu Crne Gore sa zlatnim obrubom kao „drečavu“ i ocenila da ambasada „narušava sklad mirnih i dostojanstvenih“ belih fasada u stilu kasnog regentstva, koje je projektovao Tomas Kjubit.
Neki od kritičara bili su nezadovoljni što pre postavljanja jarbola i ploče sa oznakom ambasade nije podnet zahtev za urbanističku dozvolu. Njihovo nezadovoljstvo donekle je ublaženo kada je otpravnik poslova crnogorske ambasade organizovao prijem uz piće. „Možda bi diplomatski bilo da su to uradili odmah na početku“, prkomentarisao je jedan od stanovnika.
Međutim, prijem nije ubedio sve stanovnike, pa je jedan od komšija koji nije svojom voljom dobio ambasadu za suseda odlučio da pravdu potraži na sudu.
Nebojša Radić: London između nuklearnog rata i seljačke bune
Dajana Simpson, diplomac jednog od univerziteta Lige bršljena, koja živi sa roditeljima u Kembridž stritu, tužila je gradsko veće Vestminstera. Zatražila je sudsku reviziju odluke, kao i potencijalnu odštetu, uz obrazloženje da lokalne vlasti, kada je ambasada naknadno zatražila dozvolu za promenu namene objekta i postavljanje jarbola, nisu uzele u obzir uticaj dolaska Crne Gore na njeno mentalno zdravlje. Crna Gora je, navodi se u tekstu, poslednjih godina imala nekoliko spornih situacija u odnosima sa Rusijom.
Simpsonova, ćerka bivšeg američkog diplomate koja u toj ulici živi više od tri decenije, prima invalidninu nakon što su joj dijagnostikovani klinička anksioznost, dugotrajni kovid i funkcionalni neurološki poremećaj. Kako je navela u obrazloženju tužbe, dolazak ambasade toliko ju je uznemirio da joj je san redovno narušen.
U podnesku je navela:
„Često osećam potrebu da spavam u nekoj drugoj sobi, umesto u svojoj, u kojoj spavam celog života, kako bih makar malo ublažila nelagodu. Ponekad to učinim unapred, a ponekad usred noći, kada ne mogu da umirim aktiviranu primitivnu reakciju straha u mozgu. Na primer, kada čujem škripu, odmah se uplašim da bi neko mogao da uđe u moju sobu iz ambasade, iako znam da je ta mogućnost veoma mala i da je takva reakcija uglavnom iracionalna.“
Pozivajući se na kršenje zakona o ljudskim pravima i zakona o ravnopravnosti, ona je navela da se pitala da li je „i dalje održivo da nastavim da živim u ovoj kući, za koju sam očekivala da ću imati mogućnost da u njoj živim do kraja života“. Dodala je da bi odlazak značio i odvajanje od „lokalne, čvrsto povezane zajednice“.
Simpsonova je za Gardijan rekla da je uverena u osnovanost svog slučaja. U tužbi navodi da gradsko veće nije uzelo u obzir njena zdravstvena stanja, da je postupalo nerazumno i da je sprovelo manjkavu javnu raspravu, jer nije bilo spremno da razmotri primedbe nakon što je Ministarstvo spoljnih poslova dalo saglasnost.
U odgovoru na tužbu, gradsko veće Vestminstera odbacilo je navode, ističući: „Ne postoji verovatno mešanje u dom tužiteljke niti u njen privatni i porodični život.“ Veće je zatražilo donošenje presude bez održavanja ročišta.
Portparol gradskog veća Vestminstera izjavio je da su gradske vlasti zakonski obavezne da donose odluke u skladu sa važećom planskom politikom.
Slučaj koji je pred sudijom Mouldom na razmatranju možda je neuobičajen, ali je skrenuo pažnju na mnogo češći sukob između manjih država, koje premeštaju ambasade zbog rasta kirija ili prodaje nekretnina, i stanovnika nekih od najbogatijih londonskih ulica.
Sjedinjene Američke Države imaju ambasadu u Londonu u impozantnoj, namenski izgrađenoj zgradi u obliku kocke sa 12 spratova, južno od Temze. Međutim, većina velikih država svoje ambasade tradicionalno smešta u Belgraviju, a ponekad i u naselja Saut Kensington, Najtsbridž i Mejfer. Manje države često žele da budu u blizini tih prestižnih diplomatskih predstavništava, ali da za zakup prostora ne izdvajaju podjednako velike sume.
Upravo zbog toga Crna Gora se smestila u Pimliko, nedaleko od autobuske stanice Viktorija. U međuvremenu je ambasada Turkmenistana otvorena u još jednoj adaptiranoj porodičnoj kući, u Viktorija roudu, u Kensingtonu. Međutim, ta lokacija udaljena je čak dva kilometra od velelepne francuske ambasade, koja se nalazi preko puta Prirodnjačkog muzeja.
Preseljenje ambasade Turkmenistana takođe je izazvalo nezadovoljstvo. „Ne mogu da razumem nedostatak obzira prema neposrednim komšijama“, napisao je jedan stanovnik u okviru javne rasprave koju je organizovala Kraljevska opština Kensington i Čelsi. „Ispitaću da li je bilo nekih nepravilnosti i, ako jeste, možda će biti potrebno da se ponovo obratim novinama.“
U svom dopisu, stanovnik je naveo i da bi za ambasadu Turkmenistana, bivše sovjetske republike u centralnoj Aziji, trebalo pronaći drugu lokaciju. Ambasada se sada nalazi u kući u vlasništvu Tengkua Fahada (32), sina pokojnog kralja Malezije, koji se školovao na Itonu.
Izvor: RTS
