On je samo bolno normalan, ispravan na najobičniji način na koji su to bili naši očevi ili dedovi. Ništa pretenciozno. Nema velikih reči, samo ispravnih gestova.
Piše: Monja Jović
Pre nekog vremena sam o događajima u Srbiji napisala da su oni naš pokušaj da vaskrsnemo sopstvenog guslara.
A onda je tu od početka i moje osećanje da su u dobu u kom tehnologija razara zajednicu srpski digitalni urođenici izašli na ulice da kreiraju zajednicu. Tako da za mene protesti nisu samo bili pitanje promene sistema – već pitanje da li generacija naše dece zbog kapaciteta koji su pokazali za stvaranje realne zajednice, zbog veština koje su u tom procesu stekli – postaje spremnija za radikalnu, nimalo nežnu promenu sveta, koja nam se svakako svima sprema, jer živimo usred tehnološke revolucije koja je najveći disruptor od kada tehnološki inoviramo bilo šta.
Raskrinkavanje.me: Mediji objavili falsifikate – navodni prigovor o Srdanoviću je montaža
Slušati ovog čoveka (akademika Radomira Saičića u emisiji OKO RTS-a – prim. StSt) nakon zverinja koje slušamo godinama u ovim studijima gotovo je nadrealno iskustvo. A on je samo bolno normalan, ispravan na najobičniji način na koji su to bili naši očevi ili dedovi, ljudi koji nisu vrljavo ukucavali eksere, koji su pazili šta sade do temelja, vodili računa da počiste do ulice, da se jave komšiji, da se obuku pristojno kad idu na mesto na kom se od njih to očekuje, da dočekaju gosta sa poštovanjem, da ponesu, nekom od njih slabijem, prokleti ceger na putu iz prodavnice. Ništa pretenciozno. Nema velikih reči, samo ispravnih gestova. Godinama te i takve ljude ovo društvo mudrosera i lelemuda aktivno potcenjuje. Ali, sve ima svoj rok trajanja – pa i to.
Izvor: Stanje Stvari
