Наш добри Александар Саша Зековић је испред Никшићког позоришта, са групицом самозваних „комита“, продемонстрирао културно-идеолошку нетрпељивост према великом пјеснику и његовим многобројним обожаваоцима у Никшићу.

Саша просто не може, нема снаге духа, ширине политичке и идеолошке толеранције да изађе, снажно искочи из троглодитске матрице коју је дефинисао и уоквирио шовинистички идеолошки клан окупљен око палог Монструма.
Исти је случај и са Љушом Филиповићем који прави „спискове оних који су непожељни за улазак у Црну Гору“, што је сведочанство ултрарадикализма који је у домену фантазије и немоћи.
Сумње нема да у временима слободног пада Монструма, којег нико не спријечи, чак ни мањинска Влада, Саша и Љуша својим поступцима и малобројним присталицама показују жал за временима политичког вампиризма бившег режима праћеног безочним разарањем свих економских потенцијала Црне Горе.
Саша и Љуша су у слободном идеолошком паду којег нико не заустави. И у том паду отпада им „грађанско рухо“ тако да остају „голи пред јавношћу“. Клаунијада. Смјехотрес. Немоћ.
Војин Грубач
Извор: Фејсбук
