Piše: Milan Aranđelović
Rene Gosini je još u školi humor koristio kao način da se nosi s teškim stvarima i zasmejava drugove, a njegova ćerka Ana kasnije je verovala da se iza toga možda krila i „krivica preživelog“ formirana zbog sudbine rođaka stradalih u Holokaustu.
Bio je Francuz rođen u porodici poljskih i ukrajinskih Jevreja, odrastao je u Argentini, stvaralački sazrevao između Njujorka i Pariza, a na kraju je postao jedan od ljudi koji su definisali francusku popularnu kulturu. Ove godine obeležava se sto godina od rođenja Renea Gosinija, koji je u svojim scenarijima za Asteriksa, Taličnog Toma, Iznoguda i Umpaks Paksa uspevao da nasmeje čitav svet.
Gosinijeva veza sa svetom izdavaštva seže i pre nego što je rođen, jer je njegov deda s majčine strane bio štampar i izdavač. Iako je rođen u Parizu, nakon što njegov otac dobija posao u Argentini, dvogodišnji Rene s porodicom odlazi u Buneos Ajres, gde će provesti svoje formativne godine.
Iako nije često govorio o svom poreklu, na drsku konstataciju novinara da je Asteriks šovinistički, ksenofobni i rasistički strip, reagovao je podsećanjem da je deo njegove porodice ubijen u koncentracionim logorima. „Volim strance jer sam i sam dugo bio stranac“, rekao je Gosini.
Pohađao je francusku školu i obrazovao se kao da se nalazi u Parizu, ali mu je njegova otadžbina delovala egzotično, dok su Argentina i latinoamerička kultura predstavljale svakodnevicu. Gosinijeva ćerka Ana kasnije je pričala da je cela porodica svake godine putovala u Argentinu gde im je njen otac pokazivao mesta gde je odrastao i upoznavao ih sa starim prijateljima. Otkrila je da su njeni najlepši trenuci s ocem vezani upravo za Buenos Ajres.
Otvorena trodnevna manifestacija „Strip i dokumentarni film“
Gosini je još u školi humor koristio kao način da se nosi s teškim stvarima i zasmejava drugove, a njegova ćerka Ana kasnije je verovala da se iza toga možda krila i „krivica preživelog“ formirana zbog sudbine rođaka stradalih u Holokaustu.
Na putu ka tome da postane jedan od najboljih i najduhovitijih scenarista na svetu, osim uloge školskog klovna koju je sam sebi nametnuo, pomogao mu je i argentinski strip junak Patoruzu. Ovaj strip je počeo da izlazi baš kada se Gosini s porodicom doselio u Buenos Ajres, a njegov stariji brat je kasnije otkrio da su ga i njih dvojica čitali. Patoruzu je mali, dobrodušni junak neverovatne snage, dok je njegov brat Upa ogroman, debeo, snažan, proždrljiv, naivan i detinjast. Zvuči poznato?
Francuski istoričar stripa Didije Pasamonik smatra da je upravo kroz Patoruzua Gosini mogao da nauči kako humoristički strip istovremeno može da ponudi fizičku komediju i avanturu za decu, a odraslima da pruži sasvim drugačiji nivo humora. Tri decenije docnije, radeći na Asteriksu, Gosini je deci namenio tuče, katapultirane šašave Rimljane i Obeliksovu proždrljivost, dok su odrasli dobijali igre reči, istorijske reference, parodiju savremenog društva, nacionalne stereotipe i latinske citate.
Da bi se zaokružilo formiranje humora koji će kasnije iznedriti Asteriksa i Taličnog Toma biće potrebna još jedna životna stanica. Dve godine nakon smrti supruga, Gosinijeva majka s Reneom napušta Buenos Ajres i 1945. odlazi kod svog brata Borisa u Njujork.
Iako je ceo život proveo u Argentini, a svoju umetničku karijeru vezivao za SAD, Gosini odlučuje da vojni rok odsluži u francuskoj armiji. U vojsci postaje zvanični ilustrator jedinice i crta plakate, jelovnike i druge materijale, a prema anegdoti koju je kasnije sam pričao, jedan general toliko se zabavljao njegovim crtežima da ga je unapredio u narednika. Nakon toga ponovo odlazi u Njujork gde bezuspešno pokušava da pronađe posao ilustratora ciljajući studio Volta Diznija.
„Otišao sam u Sjedinjene Države da radim sa Voltom Diznijem, ali Volt Dizni to nije znao“, šalio se kasnije.
Tih godinu i po dana nema posla i finansijski zavisi od majke. Taj najteži period života okončava se nakon što je dobio posao u reklamnom studiju gde upoznaje Harvija Kurcmana i ljude koji će kasnije osnovati časopis MAD.
Od njih usvaja parodiju, podsmeh i, naročito, autoparodiju koja tada nije bila karakteristična za francusko-belgijski strip, koju će kasnije koristiti da pretvori Taličnog Toma u satirično poigravanje mitologijom Divljeg zapada i da sakrije savremenu Francusku iza antičke Galije u Asteriksu. Ana kaže da se njen otac u američkom jevrejskom humoru verovatno osećao prijatno kao čovek u omiljenim farmerkama ili džemperu i da je taj humor potom učinio svojim.
Kurcman radi nešto prilično revolucionarno kada koristi neki poznati proizvod popularne kulture i rastavlja ga na sastavne delove. Vesterni, horori, reklame, televizija, novine, superheroji, filmovi, pa čak i sam grafički jezik časopisa postaju materijal za parodiju.
Ovaj princip Gosini koristi prvo radeći na Taličnom Tomu. On sredinom pedesetih godina preuzima pisanje scenarija za junaka koji je stvorio Moris i, tek tada, serijal počinje da izraženije parodira čitavu mitologiju Divljeg zapada. Daltonovi, Bili Kid, Džesi Džejms, sudija Roj Bin, Kalamiti Džejn… istorijske ličnosti i klišei postaju sastojci Gosinijeve parodije američkog mita o Divljem zapadu.
Sve postaje još očiglednije kada se taj princip primeni na Asteriksa. Na površini se nalazi borba između Gala i Rimljana, dok se ispod nje kriju savremena Francuska i Evropa prerušene u istorijski strip. Britanci piju toplu vodu dok im Asteriks ne donese čaj. Švajcarci su opsednuti preciznošću, bankama i čistoćom. Korzikanci su ponosni, osvetoljubivi i lenji. Nemci su ratoborni. Rimljani imaju birokratiju, administraciju i vojnu hijerarhiju. Gali imaju svoje nacionalne komplekse.
Gosini je, dakle, pronašao vrstu humora koja će ga pratiti tokom čitave karijere. Nedostajalo mu je još samo da pronađe način kako da taj humor pretoči u priče.
U Njujorku upoznaje Žižea koji je već tada bio velika figura belgijskog stripa. Upravo on prvi primećuje da je Gosini veštiji u smišljanju gegova i dijaloga nego u crtanju. U ovom kružoku upoznaje i Morisa, tvorca Taličnog Toma, kao i Žorža Troafontena, koji je vodio briselsku agenciju blisko povezanu sa časopisom Spirou.
Prilikom upoznavanja Troafonten mu daje svoju vizitkartu i kurtoazno poručuje da mu se javi ako se ikada nađe u Briselu. Verovatno jedna od onih učtivih rečenica koje ljudi izgovaraju ne očekujući da će ih neko shvatiti bukvalno. Gosini ju je shvatio bukvalno. Prelazi Atlantik s tablama stripa Dick Dicks, o njujorškom policijskom detektivu i s idejom da će se u Evropi baviti crtanjem stripova.
Kada je Gosini stigao u Troafontenovu kancelariju, ispostavilo se da posla za njega zapravo nema. Ipak, njegove table pogledao je kreativni direktor i jedan od najboljih francuskih scenarista Žan Mišel Šarlije. Crtež ga nije naročito impresionirao, ali scenario jeste. Toliko da je ubedio Troafontena da zaposli mladića. Dick Dicks će čak početi da izlazi u belgijskoj štampi. Koliko je Gosini bio nevešt kao crtač, govori i anegdota da njegov njujorški detektiv neprestano trči za automobilima, ali nikada ne uspeva da ih stigne jer Rene jednostavno nije umeo da crta automobile.
Ubrzo prelazi u novootvorenu kancelariju na Jelisejskim poljima u Parizu, gde će upoznati čoveka s kojim će konačno otkriti da uopšte nije morao da crta da bi promenio istoriju stripa. Alber Uderzo je radio od kuće i kasnio je s izradom nekih tabli, te su iz agencije poslali Gosinija da pokupi radove. Kada je otvorio vrata, video je „malog, mršavog momka, kovrdžave kose, veoma stidljivog“ i pomislio da je običan kurir.
Nakon što je nesporazum otklonjen vrlo brzo su shvatili da dele isti smisao za humor, iste humorističke reference i sličan pogled na tadašnji strip. Iz tog slučajnog susreta nastalo je prijateljstvo koje je trajalo sve do Gosinijeve smrti.
Zajednički stvaraju nekoliko stripova koji im služe da učvrste model rada koji će ih na kraju proslaviti. Uderzo je crtao, a Gosini pisao. „Kada sam čuo da je zanimanje scenariste dostupno prvom idiotu koji naiđe, znao sam da sam pronašao svoj put“, šalio se kasnije Gosini.
Iako nisu uspeli da plasiraju Umpaks Paksa u Sjedinjenim Državama, prerađenu verziju za evropsko tržište koriste kao generalnu probu za Asteriksa koji se još nije „rodio“, ali su Gosini i Uderzo već naučili sve trikove. Nezadovoljni položajem autora Gosini, Uderzo i Žan Mišel Šarlije osnivaju sopstveni časopis Pilot s idejom da naprave moderan francuski magazin za mlade koji neće samo preuzimati američke stripove niti kopirati postojeće belgijske modele. Zato im je potreban francuski junak. Gosini predlaže da inspiraciju potraže u nacionalnoj istoriji. Uderzo u nabrajanju referenci dolazi do Gala i tu ga prijatelj zaustavlja. Dečak iz Buenos Ajresa koji je u francuskoj školi učio da su „naši preci bili Gali“ sada pokušava da se seti šta je o njima učio, da bi tek nakon toga brižljivije počeo da istražuje istorijske izvore.
Sajam knjiga: Pregled novih stripskih izdanja domaćih izdavačkih kuća
Uderzo je želeo velikog, snažnog Gala, nalik junacima koje je voleo da crta. Gosini je na umu imao fizički neimpresivnog junaka koji pobeđuje inteligencijom i lukavstvom. Tvrdoglavi Uderzo ipak pored mudrog mališe docrtava i ogromnog proizvođača menhira (kameni stub koji stoji uspravno na zemlji, prim. ur.). Gosini je konačno pronašao junaka koji će ga proslaviti širom sveta. Ironija je bila u tome što je jedan od najfrancuskijih junaka popularne kulture nastao iz sećanja čoveka koji je Francusku prvo upoznao kao egzotičnu zemlju iz školskih udžbenika u Buenos Ajresu.
Možda je najveći uspeh humoriste kada njegova šala postane toliko poznata da ljudi počnu da je koriste ne razmišljajući više o tome ko ju je smislio. Gosiniju se upravo to dogodilo s Iznogudovom čuvenom željom da „bude kalif umesto kalifa“, koju je osmislio radeći na stripu sa Žanom Tabarijem.
Tri decenije nakon što je bezuspešno pokušavao da se zaposli kod Volta Diznija, Gosini više nije morao da čeka da ga neko primi u studio. S Uderzoom je osnovao svoj. Zvao se, sasvim prikladno, Studio „Idefiks“, po imenu Obeliksovog psa iz serijala o Asteriksu. Kao urednik Gosini otvara vrata za autore kao što su Gotlib, Fred, Žiro, Druije, Bretšer i drugi. Više nije samo čovek kome su Kurcman, Žiže i Moris pomogli da pronađe sopstveni put. Sada je on čovek koji otvara vrata sledećoj generaciji.
Gosini nije promenio samo ono što se nalazilo unutar stripova već i položaj autora koji ih piše. Kada je počinjao karijeru, scenaristi su bili gotovo nevidljiv u odnosu na crtača, pa ih nisu ni potpisivali. Gosini, koji je godinama bezuspešno pokušavao da postane crtač, na kraju je postao jedan od ljudi koji su se izborili da se ime scenariste nađe pored imena crtača i da pisanje stripa bude priznato kao zaseban autorski posao. Preminuo je 5. novembra 1977, tokom testa opterećenja u jednoj pariskoj klinici. Imao je samo pedeset i jednu godinu.
Ipak, Talični Tom, Iznogud, Umpaks Paks i Asteriks nastavili su da žive. Asteriks je prerastao stranice stripa i postao deo francuske kulture. Dobio je i zabavni park, a njegov tvorac spomenik u Parizu.
Izvor: Radar
