Пише: Иван Радак
Још месец дана остало је до друге тужне годишњице пада надстрешнице и погибије 16 људи. Та годишњица пада након изласка на биралишта и ни они који су директно повезани са овим случајем не крију да чекају исход 25. октобра да би знали у ком правцу ће ићи овај случај. И то обе стране, и она која тужи и она која брани.
Једноставно, притисак који су осећали и нелагода, ометају да као друштво у пресуди нађемо излазак из трауме која нас је обележила тог 1. новембра.
У финишу предизборне кампање сада нимало небитно питање је и то да ли се неко од лица са оптужнице за трагедију у Новом Саду нашло у речима одлазећег председника државе када је посегао за инструментом помиловања.
То би за неке од њих била последња сламка спаса да избегну суђење са неизвесним исходом. Све време се покушава доступним правним средствима, али и акробацијама у тумачењу прописа, наћи решење за њихов силазак са оптуженичке клупе, због чега је и прича о помиловању једна од оних које никако не би требало занемарити. Ако је Вучић заиста посегао за таквим потезом…
Напади режимских таблоида на Илију Срдановића: Немаштовито и вулгарније него иначе
Паралеле
Било је интересантно подсетити се хронологије дешавања у првим данима након пада надстрешнице. И правити паралеле са каснијим покретањем истраге у Београду о корупцији на овом пројекту.
Тужилац у Новом Саду већ у првих неколико дана дошао је до већине докумената и исказа који су му били потребни (или довољни) за почетак привођења. Полиција је, показују то документи, била веома кооперативна и брзо реализовала оно што је тражио.
Истог дана када је пала надстрешница покренута је израда вештачења које ће бити основа оптужнице. У првој недељи нађен је оригинални пројекат изградње станице који никада није био доступан пројектантима. Полиција је прикупљала исказе и документе актера од којих ће се неки касније наћи на оптужници.
Све је било готово до 20. новембра када је вештачење предато тужиоцу, а потом и издати налози за привођење 13 особа и њихово задржавање.
Они који се не слажу са вештачењем истичу да је све било необично брзо урађено.
С друге стране, у Београду потпуно другачија слика. Институције су повукле своје људе из тзв. ударне групе која је требало да помогне Тужилаштву за организовани криминал да прикупи чврсте доказе за тврдње изнете на почетку спровођења истраге. Просто да се запитате шта је био приоритет властима.
Потом се десио и извесни пожар.
Тужилаштво још ради на вештачењу које би било основа за њихов случај. И зато све толико дуго траје.
Суштинска питања
А време пролази и снагу овог трагичног догађаја умањују неки нови иако је заправо он био директни повод зашто ће грађани Србије изаћи на биралишта 25. октобра.
И морамо се увек враћати првом и суштинском питању – ко је пустио људе на градилиште. Ко је направио пропусте у одржавању зграде и ко је правио грешке у процедурама које су довеле до трагичног исхода. Да ли је убрзавање радова утицало на њихов квалитет и пад. Потом све остало.
Извор: Форбс Србија
