Пише: Милија Тодоровић
То што је Милија Савовић успјешан фудбалски тренер је важна чињеница за црногорски спорт. А то што је он Србин из Куча, није разлог за међусобно пребројавање и изазивање подјела, него, што би се оно рекло, додатно богатство на мапи Црне Горе. Наиме, убијеђен сам да када многима кажеш да у Црној Гори живе Срби, то углавном изазива асоцијацију на неке „непознате ванземаљце“, затим на формације из ратова 90-их и 40-их прошлога вијека, и доминантно изазива реакцију типа: нећемо се ваљда бавити политиком? А то и такво виђење овог народа нам је оставио ДПС.
Зато је, по мени, љековито, не пребројавати црногорско грађанство по националној и етничкој основи, али ту и тамо конкретизовати како изгледа жив, здрав и прав Србин из Црне Горе. То не би требало да смета никоме. Чисто, да се боље упознамо. Или шта фали Нику Ђељошају што сви знамо да је Албанац? Ено га ведри и облачи како црногорском политиком, тако и црногорским спортом. Која је мана Адријану Вуксановићу што је Хрват? Па баш је као Хрват, ту недавно, на сред црногорске скупштине из истих уста бринуо како о положају Хрвата у Боки, тако и о положају фудбалског клуба Арсенал из Тивта.
Тандем Спајић-Мандић је лакмус папир демократије у Црној Гори
Или – колико су нам добра, а колико зла донијеле конгресне претумбације ДПС чланства, око тамо њиховог црногорског имена и српског презимена? Сва три примјера представљају јавно и гласно национално декларисање поменутих. Прецизније, сва три примјера су наметање свима нама, онога што би требало да је њихова (албанска, хрватска или црногорска) интима. Зато вјерујем да ми ни мој имењак а ни читаоци неће замјерити што у овом осврту истичем да је ријеч о поноситом кучком Србину.
И то каквом? Ријеч је о човјеку који је један од најуспјешнијих фудбалских стручњака овдје. Прије 6 година је увео Језеро из Плава у прву лигу, па је сљедеће године освојио титулу првака Црне Горе са Сутјеском и тада је (2021.) проглашен тренером године у држави, а сада, у јесен 2026, његов тим Отрант из Улциња, заузима прво мјесто на табели прве лиге.
Другим ријечима, овог човјека, гдје год да поставиш, Плав, Никшић или Улцињ, он је најбољи. Посебно је интересантно то што данашњој Црној Гори, у којој разни медијски и идеолошки центри „цртају“ непожељност и неодрживост српско-албанске сарадње или погубност те сарадње по неког „трећег“, сада, у примјеру ФК Отранта, видимо да је то најбоља, дословно лидерска комбинација. Или, преведено на народни језик: Милију за предсједника! Он изгледа провјерено зна и умије да у један функционални тим посложи све овдашње припадности и посебности, на њихово добро, и добро свих у Црној Гори.
