Црно се пише култури ако се овако настави. Потребан је рестарт, потпуно ребрендирање, да неко појача на најјаче и удари електро шок, како би култура устала. Или васкрсла, како ко више воли да посматра ствари
Изгледа да смо испали. Отписани из културе. Отказали су нам учешће у MEDIA, а програм Креативна Европа нам је затворио врата. Нисмо ускладили наше законодавство аудио-визуелних услуга са оним што прописује Креативна Европа. Средства која су за наше појмове огромна, и неопходна за филмску индустрију, биће ван нашег домашаја. Дакле, једна ријеч у жаргону, испала.
Проблем је системски. Није први корак довести на чело културних инситуција нове људе, већ је предуслов за било какав препород и помак, да се из културе искључе неспособни људи. Култура је деценијама била сива зона, могло је људима бити, да не раде, или да немају појма што раде, а да им све прође. Јер, на културу нико није обраћао пажњу, баш као и сад, очи су упрте у финансије, правду, енергетику, просвјету, а то што се дешава у култури, слабо кога интересује. Зато се и срозало све, јер нема прогреса ни одговорности. У култури су деценијама лезилебовићи.
Враћао сам се возом прије десетак година са сајма књига у Београду. Слово је свима држао човјек великог звања, може се рећи да је био предсједник предсједништва удружења писаца Црне Горе. Једног од ко зна колико удружења, али је уредно имао плату од државе, просторије, запослене и наравно плаћене путне трошкове да посјећује разне сајмове књига. Све плаћа држава, а његово је само да буде културан. Он је глумио Оскара Вајлда, а жалио се што мора да путује возом. Слаба је држава која таквом калибру као што је он не може да обезбиједи авионску карту.
Издао је неколико књига поезије, прогласио је себе као изузетног Медитеранског пјесника. Само га је занимало дубоко, дубокоумно. Говорио је како је све већ написано, како је све ново површно, али ето, он мора због посла на сајам, да види да се није случајно нешто добро појавило. Али нич! Пуна су му уста била културе, иако резултата није имао. И видјело се одмах да ће такав кадар дуго остати на позицији, јер у том случају, више се исплати да ништа не знаш, него да нешто знаш. Ако нешто знаш, сметаш. Ако ништа не знаш, бориш се за све и све ти пролази. Опет једна ријеч, опет жаргон, лагано.
Таквих ликова као што је поменути предсједник предсједништва једног од удружења писаца има премного. Као пијавице су на буџету, заузимају мјеста и не пуштају. Неки такви су упрскали и причу око Креативне Европе. Креативни су тек толико да успјешно упрскају процесе у култури.
Није сулуд предлог да је најбоље на чело културе у Црној Гори поставити менаџера Окова или Волија. Такви људи би знали што раде, посложили би ствари, покренули систем, макар би знали да се ускладе са оквирима конкурса и онога што прописује ЕУ. Одвојили би рад од нерада, а макар имају идеју понуде и потражње. Сигурно би били бољи тим лидери од разних лезилебовића којих је одавно крцата култура, сваки ресор и свака установа.
Црно се пише култури ако се овако настави. Потребан је рестарт, потпуно ребрендирање, да неко појача на најјаче и удари електро шок, како би култура устала. Или васкрсла, како ко више воли да посматра ствари.
Ако се то не деси, култура ће остати каква јесте сад, обично звање, неке зграде које попуњавају људи који нису имали гдје друго да се убаце. У култури имамо људе који глуме културу. Али то није више комично, јер ти људи не знају што чине.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
