Разговарало се те давне 2010. у ресторану „Ћао” надомак Приштине. Састала су се два директора једног позоришта – један у граду, други у гету, један избеглица са радним књижицама у кутији ципела, други у згради у центру Приштине,  један игра у срушеним домовима културе и тражи публику, други урбан са решеним статусом. У разговору се … Настави са читањем Живојин Ракочевић: Добро дошли у слободно позориште