Вјеронаука ће сачекати договор и потписивање Темељног уговора

Весна Братић,
(Фото: Vijesti)

Увођење вјеронауке као предмета тренутно је осјетљиво питање у друштву и ту смо мишљења да треба сачекати потписивање Темељног уговора са Српском православном црквом. Када је у питању МПНКС, не постоје подобни ни у политичком нити у било ком другом смислу. Могућност за финансирање добиће само они пројекти који су законити. Уз услов да су законити, мјерило ће бити и квалитет. Велики број смијењених директора наставио да ради у просвјети, превасходно из разлога што чињеница да су били лоши руководиоци апсолутно не значи да су лоши предавачи

Увођењу вјеронауке и сексуалног образовања као предмета у школама претходиће најшири друштвени договор, обећала је у интервјуу за “Вијести” министарка просвјете, науке, културе и спорта (МПНКС) Весна Братић.

За Братић није споран избор Александре Божовић, која се доводи у везу са радикалном организацијом Двери, на функцију директорке Филмског центра, а министарка обећава и да ће ући у траг несталим и “позајмљеним” експонатима из Народног музеја на Цетињу.

Oна је казала да се велики број директора основних и средњих школа оглушио о измјене Општег закона о образовању и васпитању, нијесу чак ни покушали да испуне своје обавезе, због чега су и смијењени.

Говорећи о њиховим, али и тужбама наставника за неисплаћивање прековременог рада, казала је да свако може да тражи своја права.

”Тужба и судови нису пријетње, нити МПНКС нити било који грађанин тако треба да посматра нити тужбе нити судове”.

Дио јавности оштро је критиковао могућност увођења вјеронауке у школе, наводећи да јој није мјесто у општим образовним установама, али и истичући блискост Владе са СПЦ…

Идеја о увођењу вјеронауке у школе наишла је на оштре критике дијела јавности, баш као и идеја увођења предмета који би се бавио сексуалним образовањем. Какав је Ваш став у вези са увођењем ових предмета и да ли коначној одлуци требало да претходи јавна расправа и шири друштвени консензус, с обзиром на то да је ријеч о осјетљивим питањима?

Што се тиче увођења наставе из вјеронауке и сексуалног образовања, МПНКС је већ обавијестио јавност о свом ставу. Увођење вјеронауке као предмета тренутно је осјетљиво питање у нашем друштву и ту смо мишљења да треба сачекати потписивање Темељног уговора са Српском православном црквом. Оно за шта ћемо се залагати јесте широки консензус, како у стручној заједници тако и у друштву у цјелини. Када је у питању сексуално образовање, мишљења сам да назив предмета треба да буде репродуктивно здравље и, као и у претходном случају, тј. предмету вјеронаука, залагаћемо се да се створи широки консензус, понављам, како у стручној тако и у лаичкој јавности.

Измијењен је Општи Закон о образовању и васпитању, а измјене су предвиђеле и промјене директора у васпитно-образовним установама. Закон је са јасним роком мјесец дана за реизбор свих директора, али је МПНКС поставило вршиоце дужности. Да ли сте тиме прекршили законске одредбе?

МПНКС као институција државе Црне Горе је дужан да поштује све законе, и сваки закон има исту тежину и значај било да се ради о ресорима овог министарства или било ког другог. Као што сте навели у свом питању, измјене Општег Закона о образовању и васпитању су дале јасан рок за реизбор директора и тај рок је морао да се поштује, односно да се предузму све радње које су неопходне да би се рок поштовао. Са текстом измјена овог закона јавност је била упозната мјесецима уназад прије усвајања, па самим тим и бивши директори школа. Процедура избора директора школа се иницира од стране школског одбора на начин што су директори били дужни да закажу сједницу школског одбора како би се стекли услови да се започне процедура избора директора. Међутим, десило се да директори нису предузели ниједну радњу у том правцу. Велики број бивших директора се оглушио о закон, није испунио своје обавезе, нису чак ни покушали да поштују своје обавезе које им је закон врло јасно одредио, за шта и вјерујем да је њихова намјера била да што дуже остану на својим функцијама ради прикривања проневјера и других незаконитости које су радили током мандата.

Претходни директори су најавили тужбе због смјене. Како то коментаришете? Уколико толико смијењених директора буде добило на суду, ко ће за одлив новца грађана из буџета бити крив – посланици који су изгласали овако кратак рок у закону или Министарство и да ли сматрате да је баш овако морало да буде или је Министарству требало да буде остављено више времена за процјене рада претходних и избор нових?

Тужбе су акти које МПНКС третира као било који акт који се може доставили било ком државном органу ради иницирања неког поступка за остваривање својих права. Тужба и судови нису пријетње, нити МПНКС нити било који грађанин тако треба да посматра нити тужбе нити судове. То је легитимно право сваког грађанина који процјењује да му у једном тренутку поступак пред редовним судовима може помоћи. И ово је једини коментар МПНКС на најаве или поднијете тужбе бивших директора.

Што се тиче дијела питања за одлив новца, прво треба нагласити да се не ради о великом одливу. Као што су појединци лицитирали да ће 1000 директора остати без хљеба, а свега 25 директора је остало без посла, тако се лицитира и са цифрама о суми новца који потенцијално може бити добијена или изгубљена након окончаних судских поступака. У односу на утврђивање криваца у том случају није питање за МПНКС, посебно што је то питање које ако буде постављено мора да сачека одговор како би се претходно одговорило на питања ко је крив због одлива десетина милиона еура након тужби запослених у државним органима због неплаћених топлих оброка и превоза, милиони еура због тужби запослених у државним органима због погрешног обрачуна зарада, стотине хиљада еура што је НКТ открио списак имена лица која су се налазила у самоизолацији, а посебно би се морало поставити питање: зашто судски поступци трају годинама, ако се зна да доста њих треба да буде завршено на два рочишта. Као што су, на крају крајева и ови поступци. Сваки поступак не би смио по закону да кошта више од 300 и нешто еура. Стварамо друштво једнаких шанси, па ће претходно сви добити шансу да објасне своју потенцијалну кривицу за набројано, иако списак није коначан. МПНКС не би лицитирао да ли је мало или пуно, нити да ли би дужи период био потребнији или не. Остављено вријеме је онолико колико је, свако орочавање предузимања неке радње није захвално.

Већина бивших директора наставља да ради у образовању, Министарство им је успјело обезбиједити позиције. Да ли је и колико наставника због тога остало без норме часова или евентуално посла?

Тачно је да је велики број директора наставио да ради у просвјети, превасходно из разлога што чињеница да су били лоши руководиоци апсолутно не значи да су лоши предавачи. Без посла су остали директори који су одбили да раде као наставници у матичним установама, за неке није било часова. Враћање бивших директора у наставу није утицало на норму часова за остале наставнике, јер су сви вд директори из наставе и њихови часови су остали слободни.

Весна Братић,
(Фото: Вијести)

Прозивају Вас и за то да су Вам основни критеријуми за одабир нових руководећих кадрова које постављате у васпитно-образовним установама учешће на литијама, партијска или национална припадност. Да ли је тачно и како коментаришете овакве критике које долазе из опозиције и дијела цивилног сектора?

Наведене коментаре у питању не сматрамо критиком, већ закључком појединаца или групе на основу одређених, непровјерених података који су им били доступни. МПНКС ни у избору директора у васпитно-образовним установама нити приликом избора високоруководног кадра у Министарству није се водило критеријумима који су наведени. Да ли је неко од њих био на литијама? Могуће је, јер је на литијама било 200.000 људи, што је трећина Црне Горе. Ко је од њих био на литијама, МПНКС нема информацију. Уосталом сама чињеница да су се на директорским мјестима у неким школама налазили чланови партија који су јавно износили свој став, снимали спотове и сл, довољно говори о критеријумима приликом ранијих избора директора.

Синдикат просвјете најавио је тужбу против Министарства због неплаћања прековременог рада у условима пандемије, док је настава била упоредо у школама и онлајн. Јесу ли, према Вашем мишљењу, наставници заиста радили прековремено и, ако јесу, како то да нијесте постигли договор са Синдикатом како овај случај не би стигао до суда, а грађани плаћали и судске трошкове, уколико пресуда буде у корист наставника?

И у овом питању, а што је разумљиво јер је тако код већине грађана, ствара се осјећај да је тужба и судски поступак нешто страшно. Дакле, поновићу да су тужбе легитимно средство у правном промету доступно сваком грађанину, па и нама да ми тужимо. У односу на конкретно питање, указујемо да је МПНКС имао и има добру вољу да ријеши ово питање, али је за исто неопходно и учешће Министарства финансија и социјалног старања. Од стране Министарства финансија и социјалног старања је исказана спремност да се ово питање ријеши мирним путем, међутим захтјев Синдиката је нереално висок. А, такође, није ни јасно и прецизно утврђено да ли то право наставницима припада. Стога, уколико захтјеви који су достављени остану на нивоу који је до сада, можда само утврђивање постојање права наставника и висине треба оставити вјештацима економске струке.

Да ли ће и када бити плаћен рад наставницима који су снимали материјале за платформу Учи дома и о којој цифри је ријеч?

Наставницима ће бити плаћено за снимања, ради се о цифри од око 56.000 еура, и у току је израда уговора након чега ће се извршити и пренос новца.

У току су измјене Закона о високом образовању. Која су главна спорења на нивоу Радне групе која ради Нацрт будућег прописа?

Радна група је завршила прву фазу и цијели закон је разрађен. Не бих рекла да имамо спорења у Радној групи, чак напротив са великим бројем одредби смо сагласни. Постоје предлози појединих чланова Радне групе за измјене неких одредби у односу на предлог Министарства, и велики број тих предлога је врло конструктиван, због чега ће сигурно имати велику пажњу Министарства. Цјелокупан рад на закону није прошао у атмосфери сукобљавања, већ искључиво у начину проналаска најбољих решења, на чему смо свим члановима Радне групе захвални.

Какво сте стање затекли у области културе?

Ресор културе је веома комплексан, превасходно због великог броја институција из области културе. У самом ресору је било неправилности у дијелу распођеле новца по основу конкурса, док је комплексна проблематика и у самим институцијама, као што су Народни музеј Црне Горе, Управа за заштиту културних добара која није ни започела поступак ревалоризације културних добара, Музички центар у коме има велики број проневјера и слично. МПНКС врло озбиљно и професионално приступа рјешавању свих затечених проблема и активни је учесник у пружању подршке новим директорима, како би се што ефикасније и квалитетније премостили сви затечени пропусти. Морам нагласити да смо у ресору културе затекли један број запослених који својим знањем и професионалним радом дају допринос поправљању затечног стања.

Какво стање сте затекли у ресору науке? Шта видите као највеће проблеме и недостатке?

Стање у ресору науке је означено проневјером од 50.000 еура које су потрошене за један викенд, издавањем фактура за послове који нису спроведени и слично. Највећи проблем и недостатак је пасиван однос претходне администрације у дијелу коришћења средстава која се налазе у ЕУ фондовима. Црна Гора је остварила изузетно слабе резултате, да је то довело до тога да смо из године у годину били у губитку. Као потенцијални корисници ЕУ фондова плаћамо контрибуције, а из године у годину контрибуције су биле веће него што је новца повучено.

Да ли су направљене измјене или рационализација у овом ресору? Преговара се о реконструкцији Владе и издвајању ресора културе, како то коментаришете?

Рационализација је извршена у свим ресорима. Како је премијер и обећао, није се вршила рационализација у односу на запослене – није било отказа, али се престало са неоправданим трошењем новца. МПНКС је опредијељен да средства која су предвиђена буџетом морају да буду намјенски трошена. У односу на реконструкцију Владе МПНКС нема могућност одлучивања, оно што можемо да истакнемо да смо овај ресор као и остале увели у законске токове и да он функционисе сасвим несметано. Оптужбе да је “нефункционалан” су еуфемизам за “најлакши за подијелити”, иако то уопште није тако. Велики број министарстава нема у имену оволико “ингеренција” иако их, де фацто, има. Притом, свакако, подржавамо све одлуке које донесе конструктиван дијалог парламентарне већине и премијера. Све одлуке које су добре за црногорску просвјету, науку, културу и спорт и грађане Црне Горе. Када је ријеч о односу према култури, посебну пажњу бих усмјерила на Црногорско народно позориште у којем је недавно бриљантно постављена представа “Омладина без Бога” уз запажено учешће студената ФДУ, те Управу за културну баштину која је почела да рјешава деценијама нагомилане проблеме на подручју простора под заштитом UNESCO-а. Филмски центар почиње са неким изузетним пројектима о којима ће тек бити ријечи.

Да ли планирате израду стратегије културне политике у Црној Гори?

Култура Црне Горе је изузетно богата. Вјерујемо да су црногорска култура и културни радници били неоправдано запостављени дужи низ година уназад. Стварао се један (квази)елитни културни круг у којем није било мјеста за много њих. И то је сад многима проблем јер фондови којима располаже ресор више нијесу ничија прћија. Као одговорно друштво морамо превасходно да мијењамо Закон о култури, након тога ће доћи до измјена низа поџаконских аката. Сматрамо да морамо много већи акценат ставити на заштиту културне баштине, како нематеријалне тако и материјалне. Започет је процес ревалоризације културне баштине, контроле рада свих институција из области културе. Култура је изузетно осјетљива и веома важна за све генерације. Изузетан значај има чињеница да је култура повезана са ресором просвјете кроз једно Министарство, што нам даје велике могућности да нашу ђецу усмјеравамо на праве вриједности. У наредном периоду ћемо акценат ставити управо на те активности.

Да ли ће Министарство за Вашег мандата финансирати приоритетне и квалитетне пројекте или ће се наставити политика великодушног донирања подобних?

Када је у питању МПНКС, не постоје подобни ни у политичком нити у било ком другом смислу. Могућност за финансирање добиће само они пројекти који су законити. Уз услов да су законити, мјерило ће бити квалитет и приоритет.

Докле се стигло са утврђивањем стања у вези са несталим експонатима из Народног музеја на Цетињу? Да ли ће неко одговарати због тога?

Као што је јавност упозната, МПНКС је одређен као координатор у Народном музеју Црне Горе. Једна од првих радњи ће да буде ангажовање екстерне ревизије, како би се провјерило комплетно финансијско пословање НМЦГ. Такође, правно је неријешено стање експоната који се налазе код трећих лица, па је неопходно утврдити и да ли се налазе у власништву НМЦГ или не, ако јесу власништво НМЦГ да ли су законито дати на коришћење или не, како се чувају и слично. У односу на нестале експонате, у току је поступак пред судом. Очекујемо да судови и тужилаштво ураде свој посао до краја и да отуђење експоната буде расвијетљено. МПНКС ће посветити посебну пажњу утврђивању правих чињеница и учинити све да се кривци пронађу.

Шта се може очекивати од пројекта “Horizont Europe”?

Пројекат “Horizont Europe” је пројекат којим се бави ресор науке, и подразумијева потписивање споразума са Европском комисијом, који нам чини доступност фонду од 95,5 милијарди еура. Споразум са ЕК је усаглашен и очекује се његово потписивање крајем новембра ове године. Први јавни позиви биће у јануару 2022. године. Као ресорно министарство учинићемо све да што већи број научника искористи ову могућност. У септембру смо организовали радионицу, коју су водили еминентни стручњаци из ове области, на којој се сви учесници могли боље да се упознају са начином на који могу приступити средствима из овог фонда. Радионице ћемо поновити, а пружићемо и другу логистичку подршку нашим научним радницима.

Александра Божовић,
(Фото: ФењерТВ)

Нова кадровска рјешења на челним позицијама најважнијих институција културе не пролазе баш најсрећније – неки се повлаче без објашњења, попут Живка Радовића са челне позиције у НМЦГ, у јавности је веома споран избор Александре Божовић на челу Филмског центра, с обзиром на њену повезаност са радикалном организацијом Двери?

Свако кадровско рјешење у свим ресорима има своје објашњење. Тако, Живко Радовић се није повукао без објашњења. Господин Радовић није могао да оствари своје право да му радни однос код претходног послодавца мирује. Радовић је изузетан и цијењен стручњак из своје области, нажалост формалности нису дозволиле да у пуном обиму обавља дужност в.д. директора НМЦГ, што не значи да господин Радовић неће наћи своје мјесто у области културе Црне Горе. Госпођа Александра Божовић је такође изузетан и цијењен филмски радник у региону, не можемо се сложити да је у јавности споран њен избор, већ да је њен избор споран појединим структурама из области филма. Њихово спорење је везано искључиво са страхом да ће изгубити бенефите које су остваривали до сада. Међутим, оно што важи за њих као и за све остале грађане, оно што им по закону припада имаће и сада, на ту одлуку неће утицати њихово јавно спорење избора нити ћутање. Сваки грађанин је једнак пред законом и кад критикује и кад хвали, и кад протестује и када ћути. Повезаност госпође Божовић са организацијом Двери није мјера њеног знања и способности, већ њене одлуке у једном животном периоду. Да ли је оно супротно са нечијим ставом или није, ствар је политике, можда и она сама данас има другачији став. Свједоци смо да се у посљедних 30 година политички став често мијењао, а не видим да се многим актерима у политичкој арени Црне Горе то нарочито замјерало. Има много радикалних структура у Црној Гори, многе особе које себе зову умјетницима и раде у инстутуцијама културе (дакле, нијесу отпуштени или кажњени на било који начин) јавно исказују не само ставове, него често и увреде на рачун МПНКС и Владе. То је још један од показатеља да је ова Влада демократска и да не жели да утиче на коначно рађање демократије и умирање једноумља у Црној Гори тако што ће гушити јавну ријеч. Као што је у неком од ранијих одговора изнесено, политичко опредељење није мјера нечијег знања и способности. Да ли значи да сада ниједан члан или симпатизер ДПС-а не смије да буде изабран на било коју функцију? Наравно да не. Уосталом, директори неких школа су чланови партија бивше власти, али добро раде свој посао. Као цивилизовано И демократско друштво треба да дамо шансу свима да покажу шта знају, нама да ли смо направили добар избор, а госпођи Божовић да ли је она добар избор за директора Филмског центра. Ми знамо да јесте, и већ се виде неки резултати, а веома брзо ће и јавност бити увјерена у то.

Како уопште функционише Министарство са четири ресора?

Врло често се у јавности могло чути да је ово Министарство гломазно због броја ресора. Као неко ко је руководилац овог министарства сматрам да су такве оцјене нетачне, али не и злонамјерне јер су проистекле из непотпуних информација. Сва четири ресора су врло повезана и дају могућност да креирамо просвјетну, научну, културну, омладинску и спортску политику као јединствену која нараштаје чини комплетним личностима. Спој ових ресора ће вратити старе вриједности када су постојале секције глуме, ликовне секције, довешће до већег учешћа спорта у нашим школама, омогућиће младим талентима да развијају своја научна достигнућа и постигнућа. Када су у питању сви досадашњи пројекти, који су добри, спајањем ових ресора они нису угрожени, већ се реализију истом динамиком. Са друге стране, ова новина чини да се могу дати веће могућности сваком младом човјеку да кроз једно министарство оствари све оно што је потребно за његово усавршавање, напредовање, и то поједностављивањем и доступношћу свих услуга које један државни орган као што је овај мора и треба да сервисира.

Да ли сматрате да спорт, с обзиром на своје специфичности, заслужује посебан ресор, а не да буде под покровитељством тако разноликог Министарства?

Узимајући у обзир чињеницу да је формирана Управа за спорт и младе, ресор спорта као посебно министарство није неопходан.

Да ли спорт, с обзиром на чињеницу да је ријеч о вјероватно најбољем репрезенту државе у међународним оквирима, заслужује више новца из државног буџета?

Сваки ресор, не само у овом министарству, има веома важну улогу у развоју једног друштва. Сходно томе, сваки ресор заслужује више новца и највећу могућу пажњу. Спорт није изузетак.

Можете ли појаснити проблем који је Црна Гора имала са WADA?

WADA је Свјетска антидопинг агенција и чланство је свакој држави услов да би могла послати своје спортисте на било које такмичење ван својих граница. Проблем је настао што на позиве WADA Управа за спорт и младе и Комисија за антидопинг није одговарала. Нијесу достављали извјештаје нити неопходни уптиник за прошлу годину. Игнорисање једне овакве агенције за собом је морало да повуче посљедице, које су подразумијевале суспензију Црне Горе из WADA. Суспензија би подразумијевала да црногорски спортисти не би могли да се такмиче под заставом и уз химну Црне Горе. Исто тако, споран је био и Закон о спорту чије измјене нису усклађене са препорукама WADA. Наиме, текст измјена које је предложила Комисија за антидопинг, а онда се исти у јавности појавио као предлог ДПС-а није добио сагласност свих органа WADA. Колико имамо информацију сагласност није ни тражена, али узимајући у обзир разлике у тексту, на коју је дата сагласност и тексту који је достављен од стране Комисије за антидопинг и ДПС јасно је да се таква сагласност није могла ни добити.

Сада смо на правом путу да се овај проблем ријеши. Одмах након сазнања кабинет МПНКС је остварио комуникацију са WADA. Препознали су намјеру Црне Горе да се овај проблем ријеши, и успјели смо да спријечимо најгоре посљедице.

Тина Поповић, Нина Вујачић

Извор: Вијести