Све овде личи на божићну причу и нежно је, и немир у себи носи; светлост и сенка у танком сјају као да једна другој пркоси. Изненада ветар кроз пукотину струји, зањише ликове и портрете, и мноштво ствари, немих, заборављених, светлошћу случајном трепери и шапуће. Иконе, траке, пауци у углу, што плету мреже од тишине, и … Настави са читањем Варлам Шаламов – Ноћу са свећом