У страху од шпијунаже Вашингтон зауставља Чајна телеком

САД и Кина,
(Фото: The Japan Times)

Америчка Федерална комисија за комуникације забранила је највећем кинеском телеком оператеру да послује у САД наводећи забринутост за националну безбједност и страх да је компанија кориштена за шпијунирање Америке.

Тиме је задат још један у низу удараца главним кинеским компанијама у САД – који су почели током администрације бившег предсједника Доналда Трампа доприносећи пооштравању односа двије суперсиле, пишу свјетски медији.

Рок од 60 дана

Одлука америчких регулатора за одузимање лиценце Чајна телекому (Цхина Телецом) због забринутости за националну безбједност, представља најновији отпор Вашингтона против онога што сматра могућом инфилтрацијом кинеских технолошких фирми у кључне мреже, оцјењује Ројтерс .

Одлука америчке Федералне комисије за комуникације (ФЦЦ) значи да Чајна телеком, највећа кинеска телекомуникациона компанија која је скоро 20 година имала дозволу да пружа телекомуникационе услуге у Сједињеним Државама, сада мора обуставити те услуге у року од 60 дана.

Регулатор је, како истиче Ројтерс, утврдио да је Чајна телеком „подложан експлоатацији, утицају и контроли од стране кинеске владе” пружајући могућности компанији и кинеској влади „да приступе, чувају, ометају и/или погрешно усмјеравају америчку комуникацију” чиме подижу значајне ризике за националну безбједност. Као одговор, портпарол ‘Чајна телекома Америка’ рекао је да је одлука ФЦЦ-а „разочаравајућа“ и да ће „искористити све доступне опције” како би наставили да служе својим клијентима.

Чајна телеком је, истиче Ројтерс, опслуживао више од 335 милиона претплатника широм свијета од 2019. године. Влада САД је у априлу 2020. саопштила да је компанија фокусирала своју мобилну виртуелну мрежу на више од четири милиона Американца поријеклом из Кине; два милиона кинеских туриста годишње у посјети Сједињеним Државама; 300.000 кинеских студената на америчким колеџима; и више од 1.500 кинеских предузећа у Америци. Такођер пружа услуге кинеским владиним објектима у Сједињеним Државама.

ФЦЦ је истовремено упозорио да би могао да обустави америчке операције друге три кинеске телекомуникационе компаније које контролише држава – Чајна јуником Америкас , Пацифик нетворкс и њену подружницу Ком нет ЛЛЦ (ЦомНет), наводећи као разлог ризике за националну безбједност, док је пет других кинеских компанија, међу којима је и Хуавеј (Хуањеи) раније означено као пријетња по националну безбједност према закону из 2019.

Трајни проблем Хуавеја

Одлука америчког регулатора да Чајна телекому одузме лиценцу за пословање у САД дио је ширих напора да се уклоне кинеске везе с америчком телекомуникационом инфраструктуром која је, између осталог, циљала Хуавеј, пише Волстрит џурнал  додајући да акција ФЦЦ такођер слиједи прошлогодишњу препоруку агенција администрације бившег предсједника Трампа.

Амерички званичници су, према писању листа, дуго имали страхове о потенцијалу кинеских телекомуникационих компанија да ометају или шпијунирају америчке мреже. ФЦЦ такођер врши притисак на мале оператере који користе Хуавеј опрему да замијене своју опрему оном коју су направили западни ривали, а Вашингтон је у ширем смислу настојао да осујети послове Хуавеја с 5Г што је, додаје Волстрит џурнал, имало извјестан успјех.

САД такођер су поднијеле кривичне пријаве против Хуавеја, наводећи да је компанија украла америчку технологију и прекршила санкције Ирану. Прошлог мјесеца, амерички тужиоци пристали су на договор о одлагању и на крају одбацивању оптужби против директорице финансија Хуавеја, Менг Ванжу , утирући пут за њен повратак кући и ослобађање двојице Канађана који су држани у Кини скоро три године.

Чланови Конгреса из обје странке вршили су притисак на администрацију предсједника Џоа Бајдена  да упркос договору задржи чврст став према Кини.

Раније ове неђеље, републиканци у Конгресу послали су писмо министарки трговине Ђини Раимондо позивајући на низ акција, укључујући строжију контролу извоза америчке технологије у Кину. САД су, појашњава Волстрит џурнал, показале одређену спремност да дозволе извоз чипова неким фирмама са црне листе, што неки чланови Конгреса покушавају да обуздају.

Бајденова администрација је обећала да ће држати чврст став према Кини док раније овог мјесеца је наставила билатералне разговоре о трговинској политици. Такођер, додаје њујоршки конзервативни лист, двије земље се припремају за дуго очекивани виртуелни самит предсједника Бајдена и кинеског предсједника Си Ђинпинга који би могао да се деси прије краја године.

Хуавеи телефон,
(Фото: Global Village Space )

Сигнал веће забринутости Вашингтона

Америчка забрана компаније Чајна телеком показује да у Вашингтону постоји широка забринутост око Пекинга, чак и док Бајденова администрација предузима кораке да побољша комуникацију између највећих свјетских економија, оцјењује Блумберг .

Иако компанија не послује много у САД, поједини стручњаци сматрају да је забрана њеног пословања – након ранијих потеза против других стратешких кинеских технолошких дивова попут Хуавеја – значајна, док други пак мисле да је одлука закашњела.

„То шаље ширу поруку Пекингу, да без обзира ко је предсједник, САД настављају да буду забринуте због ризика које представљају кинеске технолошке фирме које послују у САД”, рекао је Мартијн Расер директор програма за технологију и националну безбједност у вашингтонском Центру за нову америчку безбједност.

С друге стране, додаје Блумберг, виши сарадник на Америчком институту за предузетништво Дерек Скисорс сматра да је акција ФЦЦ “одавно закаснила” наглашавајући да су „кинеске телекомуникационе компаније оружје владе много више него што су комерцијална предузећа”.

Очекује се да ће се Бајден и Си састати касније ове године, пошто укупни односи показују знаке загријавања након њиховог телефонског разговора 9. септембра, након којег је постигнут договор о ослобађању финансијске директорице Хуавеја Менг Ванжу из екстрадиционог поступка у Канади.

Замјеник кинеског премијера Лиу Хе и министарка финансија САД Џенет Јелен ове неђеље су одржали свој други телефонски разговор за око четири мјесеца, који је Кина описала као „прагматичан, искрен и конструктиван“.

Ипак, подручја напетости остају, закључује Блумберг наводећи како поред америчких санкција, контроле извоза и других казнених мјера против кинеских званичника и компанија, одлука ФЦЦ не искључује могућност да се спремају нови потези против кинеске технологије у САД.

Наставак Трампове политике

Забрана Чајна телекома у САД је посљедња на дугој листи мјера за ограничавање кинеских технолошких компанија док су се односи између суперсила погоршали до тачке да је генерални секретар УН недавно замолио двије државе да „по сваку цијену избјегну хладни рат“, написао је Тајмс.

Бајден је, како наглашава лондонски лист, сукоб идеологија између демократских САД и аутократске Кине означио као одлучујући ривалитет вијека; у сузбијању кинеског телекомуникационог домета наставља казнену политику свог претходника а често је говорио и о својој одлучности да спријечи Кину да престигне САД као најистакнутију свјетску силу.

Иако је Бајден покушао да сарађује с Пекингом око два глобална питања: климатских промјена и пандемије, у оба случаја није успио. Предсједник Си неће доћи на климатски самит Цоп26 који почиње овог викенда у Глазгову, док су напори да се истражи поријекло вируса одбијени.

Умјесто тога, додаје Тајмс, Бајден је недавно најавио покретање америчке инцијативе која би била ривал кинеском ‘Појасу и путу’ те је дао обећања да ће америчка војска помоћи Тајвану.

Пекинг је заузврат показао агресивност према америчким дипломатама и тестирао хиперсоничне пројектиле, које су према тврдњама америчких званичника „веома близу тренутку Спутњика” који је покренуо свемирска утрка између Америке и Совјетског Савеза током Хладног рата.

Након вијести да је кључна кинеска телекомуникациона компанија забрањена у САД, Кина је рекла да ће предузети кораке да заштити своје компаније али није навела мјере одмазде. Истовремено, додаје лист, како су се вијести о забрани Чајна Телекому шириле, азијске берзе су пале што је појачало тензије између Вашингтона и Пекинга али и забринутост због инфлације.

Извор: Радио Слободна Европа