Случај слике „Стражар“ Паје Јовановића, коју је градски секретар за комунално-стамбене послове Београда Никола Ковачевић купио у бечком „Дототеуму“ за 135.000 евра, стигао је у среду у Више јавно тужилаштво у Београду, преноси „Танјуг“. Док се чека утврђивање да ли је у том случају било елемената кријумчарења или је реч о царинском прекршају, у јавности се отворила полемика – по којим правилима се тргује уметнинама, када смо дужни да трговину пријавимо и коме.
„Стражара“ је без пријаве на аеродрому средином јула покушао да унесе Никола Ковачевић.
Слику Паје Јовановића за коју се процењује да је настала у 19. веку, а која је готово 100 година провела у Италији, Ковачевић је купио на аукцији у аустријској престоници.
Због одлуке да заобиђе црвени гранични прелаз на београдском аеродрому, слика је заплењена, а полемике ни два месеца касније не јењавају – чијим новцем и у чије име је трговао.
Информацију да је имао договор са установом којој је сам Паја Јовановић поклонио своју заоставштину и у којој има више од 200 његових слика и цртежа, убрзо је демантовао Музеј града Београда.
Музеј града Београда је саопштио да са Ковачевићем није био у комуникацији по питању куповине слике Паје Јовановића „Стражар“.
„Музеј града Београда прати аукције и по сазнању да се у Бечу на продају нуди ова слика. Контактирали смо руководство града Београда које је замолило једну аустријску компанију која послује у Београду да учествује на аукцији, покуша да купи слику и да је поклони Музеју града. Новац који је та компанија била спремна да понуди за слику није био довољан да се та слика купи“, наведено је у саопштењу.
Све скупље од 100 евра путник је дужан да пријави царини. У супротном, прети новчана казна за царински прекршај и то у висини вредности предмета, па до четвороструког износа. У неким случајевима могуће је и трајно одузимање робе. Иста правила важе и за уметничка дела.
Пред цариницима тежак задатак
Колико је оних који се одлуче да прескоче пријаву није лако утврдити, зато је пред цариницима тежак задатак.
„Не тако давно, нашој колегиници је у оквиру пошиљке пажњу привукла књига која јој на први поглед није изгледала сувише атрактивно. Узела ју је у руке и приметила да је тешка. Средишњи део те књиге био је издубљен и унутра су били новчићи, нумизматичка збирка“, рекао је Слободан Томић из Управа царина.
Према његовим речима, један од тих новчића био је из 13. века, нешто што представља национално добро.
Потенцијал културног добра има све што је старије од 50 година. А да ли има и вредност утврђују стручњаци. Кроз руке историчара уметности са вишедеценијским искуством недељно прође и неколико стотина различитих дела. На различите начине налазе и пут до купца.
„Ствари иду тако што се иде званично преко галерија. Галерија мора да пријављује. Оно што се непосредно не прати се, ви купите од власника, не прати се. Наследите слику, неко вам дâ то, а не иде преко галерије, онда не може да се наплате, па тако постоји сиво тржиште где се размени доста дела“, каже Никола Кусовац, историчар уметности.
На сивом тржишту најчешће дела која се воде као нестала
А није тајна и да су на сивом тржишту најчешће дела која се воде као нестала.
„Од лопова се можете штитити само ако је дело стручно обрађено. Усликате оно што имате и неко од стручњака вам издиктира која је то је техника, величина, каже вам то је уље, платно, акварел, колаж, или већ која је техника и ако је скулптура да вам каже да ли је гипс, кожа и имате да приложите када вам нестане то дело, будите сигурни да ће бити враћено“, каже Кусовац.
Амерички Федерални истражни биро процењује да годишњи приход на тржишту украдених уметничких дела износи шест милијарди долара.
Николина Ракић
Извор: РТС
