Изгледа да је Елон Мaск у једном часу осетио празнину – довољно велику да за Твитер плати целе 44 милијарде долара. Он је један од пионира онлајн плаћања, човек који је променио аутомобилску индустрију, револуционисао путовање у свемир и експериментисао с директним интерфејсом између мозга и компјутера. Револуционарне технологије учиниле су га најбогатијим предузетником на свету. Али авај, бројна постигнућа и богатство нису му осигурали улазак у нову владајућу класу власника дигиталног капитала који живи у облаку. Твитер је био добра прилика да то исправи. Од самих почетака капитализма моћ је проистицала из поседовања капиталних добара, парних машина, Бесемерових пећи, индустријских робота и тако даље. Данас је дигитални капитал тај који својим власницима даје незамисливу моћ.
Погледајмо Амазон, ту непрегледну мрежу софтвера, хардвера и складишта, и Амазонову Алексу, направу која стоји на радној површини у кухињи и директно комуницира с укућанима. Тај систем саграђен у дигиталном облаку има боље увиде у наше емоције него било који оглашивач из прошлости.
Тако стечена знања користе се за производњу искустава кројених по мери која ће изазвати нашу реакцију. Потом систем генерише сопствене реакције на које ми поново одговарамо, све у складу с алгоритмом који без престанка производи нове таласе реакција. За разлику од некадашњег земаљског или аналогног капитала који су углавном чинила средства за производњу ствари које потрошачи желе, дигитални капитал модификује људско понашања у складу с интересима власника капитала. Јединствени алгоритам који се извршава у лавиринту фарми сервера, оптичких каблова и антена мобилне телефоније симултано производи вишеструка чуда. Прво чудо дигиталног капитала било је придобијање људи да га умножавају и увећавају му вредност и продуктивност сопственим бесплатним радом, сваким текстом, оценом, фотографијом или видео снимком који креирају и публикују користећи његове интерфејсе. Стотине милиона људи су успешно претворени у дигиталне кметове – бесплатну радну снагу која кулучи на дигиталним поседима господара и верује, као што су сељаци у феудализму веровали, да је рад (креирање и дељење фотографија и мишљења) део наше природе.
Друго чудо је способност дигиталног капитала да нам прода предмет жеље коју је сам произвео. Амазон и Алибаба, као и мноштво њихових имитатора у свим земљама света, неупућеном оку могу изгледати као монополизована тржишта. Али овде заправо нема никаквог тржишта – па ни хиперкапиталистичког дигиталног тржишта. Чак и на тржиштима под контролом само једне компаније или једне особе интеракција између корисника је релативно слободна. Када једном уђете на платформу као што је Амазон, алгоритми вас изолују од осталих купаца и пружају вам само информације које су вам власници наменили.
Потрошачи не могу комуницирати између себе, не могу се удружити или организовати да принуде продавца да спусти цене или побољша квалитет. Однос између продаваца и алгоритма такође је веома сужен. Они су дужни да плаћају власнику за сваку обављену трансакцију. Све трансакције и односи су посредовани не невидљивом руком тржишта већ невидљивим алгоритмом у служби само једне особе или једне компаније. Такав систем је по својој суштини дигитални феуд. Маск је био једини техно велможа принуђен да с периферије немоћно посматра тријумф техно-феудализма. Његова компанија Тесла успешно користи технологију облака да аутомобиле претвори у чворишта дигиталне мреже која производи огромне количине података и везује возаче за Масков систем. Истовремено, његова компанија СпејсX и мрежа сателита који окружују планету досад су углавном били у служби развоја дигиталног капитала неких других могула. Енфант терибле пословног света није имао начина да оствари огромну добит коју производи дигитални капитал. Тако је било до сада: али Твитер би то могао да промени.
Чим је преузео компанију и прогласио се за Врховног Твита, потврдио је намеру да сачува Твитер као „простор јавне дебате“ у коме се може расправљати о било чему. То је била мудра тактика којом је успешно скренуо пажњу јавности с глобалне дебате о томе може ли се данас најпосећенији форум кратке форме предати у руке могулу с историјом немарног односа према истини на том истом форуму.
Либерални коментатори негодују због активирања Трамповог налога. Левица страхује од успона технолошки напредније верзије Руперта Мурдоха. Пристојни људи свих усмерења осуђују третман запослених у Твитеру. А Маск? Чини се да Маск има спреман план: у једном информативном твиту објавио је намеру да од Твитера направи „универзалну апликацију“. „Универзална апликација“, према мојој дефиницији, није ништа мање од пролаза у облак дигиталног капитала који власнику омогућује да модификује понашање потрошача, профитира од бесплатног рада корисника претворених у дигиталне кметове и коначно, и не мање важно, да наплати продавцима закуп простора за продају робе. Маск до сад није имао ништа слично „универзалној апликацији“, а било је прекасно да је прави од нуле.
Јер док је он био заузет маркетингом и масовном производњом електричних аутомобила и смишљањем начина да извуче профит из свемирских мисија, Амазон, Гугл, Алибаба, Фејсбук и Тенцентов Ви-Чет су приграбили све платформе и интерфејсе са потенцијалом „универзалне апликације“.
Пред Маском је изазов да унапреди дигитални капитал Твитера и повеже га с постојећом мрежом података коју ће пунити подацима прикупљеним помоћу електричних аутомобила и безбројних сателита који обилазе планету или круже око ње. Ако успе да се нагоди с преосталим запосленима у Твитеру, први задатак ће му бити да елиминише ботове и тролове, да би нови Твиттер најзад сазнао идентитете својих корисника и тако стекао власништво над њима. У писму оглашивачима Маск исправно закључује да су ирелевантне рекламе спам, док су оне релевантне користан садржај. У доба техно-феудализма то значи да су све поруке које не модификују понашање корисника спам, док су оне које утичу на мишљење и понашање људи једини садржај од значаја: ту је стварна моћ. Као приватни феуд Тњиттер никада не може бити простор глобалне јавне дебате. Али то никада није ни био циљ ове платформе. Једино питање које се поставља јесте може ли она новом власнику осигурати улазак у ешалон нове техно-феудалне владајуће класе.
Јанис Варуфакис
Извор: Преокрет
