У српској књижевности светогорска духовност има осмовјековни континуитет; ако није сувишно подсјећати, утемељен дјелатношћу Светог Саве и, даље, читавим средњовјековљем, које савремени критичари називају и српсковизантијском епохом, али не да би тиме наставили некадашњу праксу свођења наше „старе књижевности“ на пуко подражавање византијске књижевности, већ да би нагласили како смо калемљењем на византијско насљеђе успјели … Настави са читањем Светогорје српске поезије: (Де)семиотизација светогорске духовности у нашим (не)временима