Дешава се често да кажемо да је неки човјек добар без обзира на његове спољашње поступке. Иако људи не познају људско срце, то је тачно. Бог га међутим савршено познаје

Библија, а посебно Јеванђеља приповиједају нам да многи, наизглед, лоши људи, цариници, грешници, иако су спољашња њихова дјела била заиста врло лоша, срж њиховог бића и душе је остао чист. Оваквих примјера у историји Цркве било је много. Многи од врло грешних људи постали су светитетељи и мученици. Један од оваквих је био и свети Ардалион Глумац , глумац и комедијант по професији.
У вријеме римске империје засмијавао је људе. Посебно је волио да имитира и изругује се хришћанима и мученицима, па и хришћанским Светим тајнама. Ово је врло засмијавало присутне незнабошце. Међутим, Бог, који познаје људска срца, знао је, поред свега, да Ардалион није покварен човјек. Пошто није формалиста искористио је чак и исмијавање Ардалионово хришћанства за његово умудривање и спасење, а у очима незнабожачког свијета то се чинило као лудост и пропаст. Јер су мерила Божија и свијета различита.
Наиме, једном приликом Ардалион је исмијавао хришћане, тачније Свету тајну крштења. Пошто је знао формулу Свете тајне, на себе је применио да би је исмијавао. Међутим, десило се нешто необично. Благодат Kрштења је приликом овог изругивања сишла на Ардалиона и он се наједанпут промијени, представљајући се као заиста хришћанин.
Незнабожци су у почетку мислили да се и даље шали, и да је све то дио његове представе. Али, он је и даље тврдио да није, да се не шали него да је стварно постао то што је изјавио. Ово изазва гњев пагана тако да је Ардалион осуђен на смрт. Овај пут заиста „одигра улогу мученика свезавши га за усијани лес“. Ово се зби за вријеме цара Максимијана.
Интересантан податак је да је по овом светитељу названа награда Југословенског позоришног фестивала у Ужицу.
Може се рећи да је он и светац заштитник глумаца, режисера, забављача, људи повезаних са позориштем и јавном сценом.
Свети Ардалионе Глумче, моли Бога за нас!
Милош Лалатовић