Од 238 разорних земљотреса у Мраморном мору, само су три (558, 989. и 1509. године) делимично оштетили грађевинско чудо из 6. века – цркву Божије Мудрости у Цариграду
Турска и даље оплакује десетине хиљада људи погинулих у земљотресу у Кахраманмарашу. Према званичним подацима, више од 130.000 људи напустило је 11 области које су проглашене зонама катастрофе.
У овом разорном земљотресу оштећени су бројни културно-историјски објекти, као што су тврђава Газијантеп, џамија Хабиби Некар, улица Куртулуш и зграда парламента у Антакији, а неки су и потпуно разорени.
Неке грађевине старе и по 1.800 година преживеле су земљотрес, док су зграде подигнуте пре неколико година потпуно уништене и послужиће као болна лекција и опомена данашњим нараштајима.
Истанбул је један од највећих градова на свету који се налази у зони опасности од земљотреса. Процењује се да је у овом древном граду, који је био престоница царства, угрожено око 90.000 објеката, преноси „Хабер глобал”.
Како је Света Софија (тур. Аја Софија), подигнута на трусном подручју где земљотреси нису реткост, опстала хиљаду и петсто година.
Црква Божије Мудрости, једна од најстабилнијих грађевина, представља чудо архитектуре, преживела је бројне земљотресе али и пљачкашке походе.
Тајна њене дуговечности лежи у грађевинском материјалу који је коришћен у изградњи.
Наиме, грађена је од ватроотпорних материјала, тако што је у малтер додаван ломљени угаљ који га је чинио флексибилнијим и лакшим у односу на материјале који се данас користе. Осим тога, коришћена је посебна, лагана врста цигле која је донета са острва Родос. Ове цигле биле су порозне и постављене су између веома дебелих слојева малтера. Овакав везивни материјал апсорбује енергију ослобођену током земљотреса и спречава оштећења.
Познато је да је олово коришћено у четири главна стуба, куполи у међупростору, а мермери, који су стизали из целог света, чине зграду снажнијом и отпорнијом, наводи се у студији истраживачког тима ХСРТ.
Од 238 разорних земљотреса у Мраморном мору, само су је три (558, 989. и 1509. године) оштетила. Њена главна купола једном је потпуно уништена а два пута је издржала с делимичним оштећењем. До данашњих дана имала је више преправки и озбиљних реконструкција.
Током реконструкције у 16. веку зидови су ојачани спољним потпорним конструкцијама које је додао чувени османски архитекта Мимар Синан, који се сматрао једним од првих сеизмичких инжењера у свету.
Ремек-дело византијске архитектуре
Света Софија, саграђена у 6. веку, била је највећа хришћанска црква на свету скоро хиљаду година, све док није изграђена Севиљска катедрала у 16. веку.
Пројектовали су је византијски градитељи Антемије из Тралеса и Исидор из Милета.
Антемије, професор механике, и Исидор, чувени математичар, унели су потпуно нову перспективу у дотадашњу архитектуру.
За утврђивање и украшавање унутрашњости цркве коришћени су стубови из давно напуштеног и порушеног Артемидиног храма у Ефесу, једног од седам чуда древног света.
Додатни грађевински материјали доношени су са разних страна Византијског царства, као што је зелени мермер из Тесалије и жути камен из Сирије.
Најочуванији мозаик унутар цркве налази се на главним улазним вратима. Та врата се називају и „царева врата” јер је византијски цар туда улазио у цркву. Мозаик потиче из 11. века, а на њему је осликана Девица Марија која у средини држи Исуса у руци, док се с њене десне стране налази цар Константин који јој дарује сам град, а са њене леве стране цар Јустинијан који јој дарује цркву Свету Софију.
Црква, џамија, музеј, па поново џамија
Храм Божије Мудрости, који је византијски цар Јустинијан изградио између 532. и 537. године, претворен је у џамију 1453. године, када су Османлије заузеле Константинопољ.
Одлуком председника Мустафе Кемала Ататурка, „оца” модерне Турске, постаје музеј 1935. године, да би на иницијативу актуелног председника Реџепа Тајипа Ердогана, 2020. године, поново била враћена у статус џамије.
Под заштитом Унеска налази се од 1985. године, као један од најзначајнијих примерака светске културне баштине.
Извор: Гордана Мирковић/politika.rs
