Сваки политички став, убјеђење, бунтовно дјеловање само по себи заслужује поштовање уколико је производ разума, индивидуалне зрелости, знања макар у траговима и основних вриједности породичних васпитања. Али ако бунтовништво није у стању да повеже двије логичне премисе у неки закључак онда се оно своди на деградацију.
Жалосно. У Цетињу је изостало све оно што га је током историје красило до прије 3 деценије. Умјереност, одмјереност, достојанство духа, замијењено је урлицима и псовкама. На дјелу је била пирова побједа агресије и ничим обузданог идолопоклонства.
Ако се брани идентитет заједнице, онда се он брани интелектуалном зрелошћу. А Цетињу то недостаје десетинама и десетинама година. Тужно али истинито.
Уочљиве су двије су компоненте Цетињског протеста. Прва је изостанак угледних Цетињана. Ево да их не набрајам сада и овдје али ко прочита ову моју тезу нека размисли кога је тамо видио и препознао, а кога није било. Друга компонента је прилив са стране „мултиконфесионалних“ апаратџика мобилисаних од стране ДПС-а на челу с ВОЂОМ. А овог и оваквог Вођу би негдашње културно Цетиње препознало као огољеног факина без шарма и храбрости.
Атанас Ступар
