Piše: Srđan Garčević
Iako je pad Bašara al-Asada u Siriji široko slavljen kao pobeda slobode i tolerancije – uz Dejli Telegraf koji je novu vladu opisao kao „džihadiste naklonjene različitostima“ – svako ko je pre toga video slično izveštavanje osetio je poznati osećaj straha, delom zato što su isti ti mediji koji su slavili pokazali da nisu baš pouzdani – dopisnik BBC-a zaboravio je da u Siriji skoro da nema Jevreja koji bi slavili promene, a dopisnik CNN-a hrabro je spasao bivšeg mučitelja iz zatvora – ali deo toga bio je i neprijatan déjà-vu za sve one koji su se sećali sličnog oduševljenja oko multietničke i tolerantne budućnosti na Kosovu i Metohiji 1999. godine.
U junu 1999. godine, nakon što je Kumanovski sporazum okončao bombardovanje Jugoslavije, uprkos NATO garancijama za zaštitu srpskog stanovništva, albanski ekstremisti sa Kosova započeli su užasavajuću vladavinu terora nad Srbima i drugim manjinama, često targetirajući njihova mesta bogosluženja i sveštenstvo. Dok su mnoge crkve bile oskrnavljene i spaljene, posebno strašan događaj se desio u Prizrenu, kada je monah Hariton Lukić otet i obezglavljen u jasno religijski motivisanom napadu. Ekstremisti su oštetili mnoge važne srpske manastire, posebno ciljajući na manastir Devič, koji je Oslobodilačka vojska Kosova vandalizovala i uništila njegove ikone.
Miroslav Zdravković: Popis stanovništva na Kosovu i Metohiji 2024: neka zapažanja
Tokom poslednjih 25 godina, mnogi su pokušavali da održe iluziju o religijskoj i etničkoj toleranciji pod prištinskim vlastima – citirajući relativnu religijsku raznolikost među Albancima, ali konstantni napadi na srpske pravoslavne hrišćane i njihovu imovinu, kao i rastuća popularnost islamizma na Kosovu i Metohiji pokazali su da su bili u zabludi.
U martu 2004. godine, nedelju dana nakon Al Kaida bombardovanja u Madridu, tokom posebno nasilne epizode, srpske crkve i sveštenstvo su ponovo napadnuti od strane albanskih ekstremista. Ponovo, u Prizrenu, opsednuti su i spaljeni Srpski pravoslavni bogoslovski fakultet, gde je jedna osoba umrla, kao i svi drugi srpski verski objekti u gradu, uključujući crkvu Bogorodice Ljeviške, srednjovekovnu crkvu pod zaštitom Uneska. Monahinje iz Deviča su ponovo morale biti evakuisane, a manastir je spaljen pred mirovnim snagama.
U poslednje dve decenije, versko progonstvo Srba se nastavilo, kako se može videti po bodljikavim žicama, stražama i čak vojnim kontrolnim punktovima na ulazima u crkve i manastire. Međutim, slučaj manastira Dečani pod zaštitom Uneska, koji je takođe često bio meta napada albanskih ekstremista, pokazuje da se versko progonstvo ne ograničava samo na fizičke napade.
Iako fizički napadi i dalje postoje – 2016. godine, naoružana ćelija albanskih islamista sa oružjem je zaustavljena pre napada – druge metode su suptilnije ali jednako opasne. Jedna je pravna borba – prištinska vlada odbila je da prizna vlasništvo manastira nad komadom zemlje i popustila je tek nakon intenzivnog diplomatskog pritiska – dok je druga kriminalizacija kroz neutemeljene optužbe da srpski manastiri skladište oružje ili su učestvovali u napadima na Albance tokom rata. Dok bratstvo Dečana često mora da demantuje takve opasne optužbe, one se ponavljaju ne samo od strane prištinskih zvaničnika, već i od strane stranih političara naklonjenih Prištini, dodatno ugrožavajući srpske pravoslavne hrišćane, čiji grobovi, spomenici i crkve su i dalje redovno napadani. Napadi dolaze i od zvaničnika režima: 2023. godine, dvojica srpskih mladića su ranjena od strane člana prištinskih bezbednosnih snaga, dok su nosili Badnjak.
Dok se može nadati da će religijske manjine u Siriji zaista imati bolju budućnost od pravoslavnih Srba na Kosovu i Metohiji, takođe nije ohrabrujuće znati da su mnogi od onih koji su napadali hrišćane na Kosovu i Metohiji otišli u Siriju kako bi se pridružili ISIS-u.
Međutim, ovog prazničnog perioda, treba biti pun nade za manjine u Siriji iz dva razloga. Prvo, iako su mediji ignorisali patnje srpskih pravoslavnih hrišćana, sada postoje izvori poput Fri Pres, Vol Strit Džurnal i drugih, koji su otvoreniji za izveštavanje o stvarnom stanju umesto da predstavljaju naivno veselu sliku.
Drugo, i što je važnije, dolazeća američka administracija deluje osetljivija na probleme hrišćana – čak i više od administracije čuveno pro-judeo-hrišćanskog Džordža Buša, tokom čijeg mandata se dogodio martovski pogrom na Kosovu i Metohiji.
Uoči novembarskih izbora, Donald Tramp je na mreži Truth Social optužio američke demokrate da ne brinu o sudbini hrišćana širom sveta, ističući progon jermenskih hrišćana iz Artsaha 2023. Budući američki potpredsednik Džej Di Vens bio je još zabrinutiji za položaj hrišćana, izjavivši u tvitu da „širom sveta, hrišćani su najprogonjenija religijska grupa.“ Može se samo nadati da će se setiti srpskih pravoslavaca nakon 21. januara i naučiti iz onoga što im se dogodilo.
Izvor: Kosovo Onlajn
