Пише: Скот Ритер
Једна занимљива ствар догодила се на путу ка Армагедону. У јануару 2017. године, тадашњи потпредсједник Џо Бајден, говорећи у Карнегијевом фонду за међународни мир, упозорио је на опасности које проистичу из повећања финансирања нуклеарноg оружјa и самим тим повећања његове важности. „Ако будући буџети пониште изборе које смо направили и убаце додатни новац у нуклеарну изградњу,“ рекао је Бајден — мислећи на политике Обамине администрације које су укључивале осигурање Новог СТАРТ уговора којим се ограничава обим америчког и руског нуклеарног арсенала — „то нас враћа у Хладни рат и неће ништа урадити да се повећа дневна сигурност Сједињених Држава или наших савезника.“
Касније, 2019. године, Бајден, сада кандидат за предсједника, коментарисао је одлуку предсједника Доналда Трампа да распореди два ракетна система — крстарећу ракету која је још у развоју и Тридент балистичку ракету која се лансира са подморница, распоређену на америчким подморницама класе Охајо — наоружана новом нуклеарном бојевом главом малог домета. „Сједињеним Државама није потребно ново нуклеарно оружје,“ изјавио је Бајден у писаном одговору на питања која је поставио Савјет за животни свијет. „Наш тренутни арсенал оружја је довољан да задовољи наше захтјеве одвраћања и савезништва.“ У чланку објављеном у мартовско-априлском издању часописа „Foreign Affairs“ 2020. године, кандидат Бајден је обећао да ће „обновити нашу посвећеност контроли наоружања за нову еру,“ укључујући и обећање да ће „тежити продужењу уговора Нови СТАРТ, који је сидро стратешке стабилности између Сједињених Држава и Русије, и користити га као основу за нове споразуме о контроли наоружања.“
Бајден је такођер изјавио да би „једина сврха америчког нуклеарног арсенала требало да буде одвраћање — и, ако је потребно, узвраћање на — нуклеарни напад. Као предсједник, радићу на томе да тај став спроведем у праксу, у консултацији са америчком војском и америчким савезницима.“ Бајден је побиједио Трампа на предсједничким изборима 2020. године, и 21. јануара 2021. положио заклетву као 46. предсједник Сједињених Држава.
И онда…ништа.
У марту 2022. године, након много нагађања о томе да ли ће Бајден испунити своје обећање да спроведе политику „једине сврхе“ нуклеарног наоружања, Бајденова администрација објавила је издање Nuclear Posture Review (НПР) за 2022. годину, конгресног документа који описује нуклеарну стратегију, политику, држање и снаге Сједињених Држава у подршци Националној безбједносној стратегији (НСС) и Националној одбрамбеној стратегији (НДС).
То је била готово карбонска копија НПР из фебруара 2018. године који је објавила Трампова администрација, укључујући и језик којим је доктрином проглашена способност САД да користе нуклеарно оружје превентивно, чак и у сценаријима који не укључују нуклеарну пријетњу.
У децембру 2022. године, током поновног окупљања особља укљученог у преговоре и имплементацију историјског Уговора о нуклеарним снагама средњег домета из 1987. године, високог званичника Бајденове администрације задуженог за контролу наоружања упитао је искусан контролор наоружања зашто је Бајден одустао од свог обећања у вези с доктрином „једине сврхе“.
„Међуресорска агенција није била спремна за то,“ одговорио је овај званичник.
„Међуресорска агенција“ на коју је званичник мислио је спој министарстава и агенција, које воде неизабрани каријерни државни службеници и војни професионалци који служе као извршиоци политике у вези с нуклеарним питањима Америке. Било је то изненађујуће, и крајње разочаравајуће, признање званичника којег заклетва обавезује поштоваре темељног уставног начела извршне власти и цивилне контроле над војском. Бајден је, чак и прије него што је положио заклетву, наишао на отпор у вези са било каквим измјенама у нуклеарној доктрини Сједињених Држава.
Проф. Сакс: Ако Украјину узму у НАТО, завршићемо у нуклеарном рату
У септембру 2020. године, адмирал Чарл Ричард, командант Стратешке команде САД, одговорне за амерички нуклеарни арсенал, упозорио је да смо „на прекретници, први пут у историји наше нације, да се суочимо с два конкурентна нуклеарна противника.“ Ричард је мислио на нуклеарне арсенале Русије и Кине. Када је постао предсједник, Бајден се одмах суочио са два главна изазова за која није био довољно припремљен — кризом у Русији и Украјини и кинеским инсистирањем на својим националним интересима у вези с Тајваном и Јужним кинеским морем.
Оба су укључивала могућност војне ескалације која би довела до директног сукоба између америчке војске и њихових руских и кинеских колега, а оба су укључивала и могућност нуклеарног рата.
Покретање „Специјалне војне операције“ од стране Русије против Украјине, у фебруару 2022. године, донијело је са собом инхерентни ризик ескалације с НАТО-ом, што је довело до руских пријетњи у вези с могућношћу употребе нуклеарног оружја ако НАТО одлучи директно интервенисати у Украјини. А извјештај Пентагона из новембра 2022. предвиђа је да ће Кина повећати свој нуклеарни арсенал са око 400 нуклеарних бојевих глава на више од 1.500 до 2035. године.
Нови СТАРТ уговор ограничава број распоређених нуклеарних бојевих глава на 1.550 за САД и Русију. Договор је био базиран на принципу билатералног реципроцитета.
Сједињене Државе суочене су с потенцијалним кинеским нуклеарним арсеналом од 1.500 и постојећим руским арсеналом отприлике исте величине, те је било јасно да ће, ако се нешто не предузме, Сједињене Државе доспјети у неповољан положај када је у питању њихова стратешка нуклеарна моћ.
Иако НПР садржи општу политичку декларацију у вези с америчким нуклеарним арсеналом, постоје још два документа — Предсједничка упутства о коришћењу нуклеарног оружја и Упутства секретара одбране о планирању и држању нуклеарног наоружања — која усмјеравају планирање реалне употребе нуклеарног оружја у складу с националном политиком. Посљедњи документ Упутстава о коришћењу нуклеарног оружја, објављен 2019. године, био је у складу с НПР из 2018. године. Ова упутства у потпуности су интегрисала нову нуклеарну бојеву главу малог домета В-76-2 у планове за употребу нуклеарног наоружања Сједињених Држава. Иста упутства су се односила и на нову генерацију гравитационих бомби Б-61, које чине нуклеарну одбрамбену силу НАТО-а. Планови за употребу, који су базирани на концепту „ескалације ради деескалације“ (тј. употребом тактичког нуклеарног оружја, САД и НАТО би одвратили Русију од ескалације из страха од изазивања општег нуклеарног сукоба).
Укратко, амерички планови за нуклеарни рат су били припремљени за локализовану употребу нуклеарног оружја против руске и кинеске пријетње. Овај план америчког нуклеарног рата био је заснован на способности да се одврати руска нуклеарна ескалација и да се одврати или порази кинеска нуклеарна сила користећи број нуклеарних бојевих глава дозвољених према ограничењима постављеним Новим СТАРТ уговором.
Међутим, Бајденова администрација се сада суочава са могућношћу, или вјероватноћом, знатно већег и способнијег кинеског стратешког нуклеарног арсенала који је способан да преживи ограничени први удар САД и испоручи на америчко тло нуклеарни терет који би чином одмазде, уништио нацију.
Да би се прилагодиле овој новој реалности, САД би морале да преусмјере нуклеарне бојеве главе које су тренутно усмјерене на Русију на Кину. Ово би захтијевало да САД не само развију ревидиране листе циљева у Русији и Кини, већ и да преиспитају стратегије циљања уопште, усмјеравајући се на максимално физичко уништење умјесто на политички утицај. Што је још опасније, САД би морале размотрити стратегије употребе које би максимизирале елемент изненађења како би осигурале да сви циљеви буду погођени њиховим одређеним оружјем. Ово би захтијевало промјену у спремности и оперативним распоређивањима америчких нуклеарних снага.
Нуклеарни Рат: Ени Јакобсен
Са повећаном спремношћу долази и потреба за будношћу против било каквих превентивних напада од стране потенцијалног нуклеарног противника, што значи да ће америчке нуклеарне снаге бити стављенњ у стање више приправности. Укратко, ризик од нуклеарног рата, било случајног или на други начин, постао је експоненцијално већи. У марту 2024. године, Бајденова администрација наводно је издала нови документ о Упутствима за коришћење нуклеарног оружја који одражава ову нову реалност. Нигдје у овом упутству не разматра се коришћење контроле наоружања као средства за управљање нуклеарним балансом, било кроз продужење Новог СТАРТ уговора или кроз сарадњу с Кином како би се спријечило да Кина значајно повећа свој нуклеарни арсенал.
Умјесто тога, чини се да су САД забринуте због ерозије нуклеарног одвраћања коју ће изазвати преусмјеравање оружја намјењених за не-кинеске контингенције. Гледано у том свјетлу, одговор на проблем је више, а не мање нуклеарног оружја. Зато ће САД пустити да уговор Нови СТАРТ истекне у фебруару 2026. године — када уговор истекне, престаће и ограничење броја распоређених бојевих глава, и амерички нуклеарни естаблишмент ће моћи да повећа амерички оперативни нуклеарни арсенал тако да буде довољно оружја за сваки предвиђени циљ. Свијет постаје веома опасно мјесто. Нуклеарно оружје пружа илузију сигурности. Дозволивши да се нуклеарна стратегија САД помакне од одвраћања ка вођењу рата, само гарантујемо да ће на крају доћи до сценарија у којем ће САД користити нуклеарно оружје. А онда ћемо сви умријети.
Ми смо, буквално, на аутопуту за пакао.
Скот Ритер је бивши обавјештајац америчког маринског корпуса који је служио у бившем Совјетском Савезу имплементирајући споразуме о контроли наоружања, у Персијском заливу током Операције Пустињска олуја и у Ираку надгледајући разоружање оружја за масовно уништавање. Његова најновија књига је Разоружање у вријеме перестројке, објављена од стране Clarity Press-а.
Извор: Consortium News
