“Бодо је био у стању да иде главом кроз зид за правду и то га је коштало. Све што су радили против Бода било је с циљем да га склоне. Свима би у очи рекао шта мисли. Било је то зло време а он на незгодном месту. Та учињена неправда га је сломила”, рекао је Бодов колега, бивши окружни судија и тужилац из Пећи Слободан Радевић.
Неправде не застаревају већ се преносе с колена на колено. Памте и боле. С тим болом и неизлечивом тугом за све што је претрпео Слободан-Бодо Бојић, судија Општинског суда у Пећи живи његов син, доктор правних науака, адвокат Владан Бодов Бојић.
Он је из Београда где је од 1980. живео и радио дошао у Пећ и то у најгоре време као истражни судија Окружног суда у Пећи, а након рањавања 13. јуна 1999. напустио Пећ, дао оставку продао стан у Београду и с породицом преселио се у Црну Гору где је отворио адвокатуру у Подгорици.
Ту рану, прогон оца, породице, зебње, страх од Брозових чизмаша и албанских ултра националиста, др Владан Бодов Бојић желео је да преко “Политике” пренесе као завет, опомену и поуку свим Србима.
Страдања судије Слободана – Бода Бојића и његове породице на Косову и Метохији, у Пећи почела су оног тренутка када је одбио да осуди невиног човека по директиви тамошњег Општинског комитета Савеза комуниста, a касније његову суспензију и коначан прогон из судства потврђују сви већи органи комуниста до Јосипа Броза Тита који поручује да треба спровести “енергичну акцију ”. Било је то 1972. године када се у Титове комитетске наредбе није смело ни посумњати. Само ретке новине попут „Експрес политике“ писале су о „случају судије Слободана Бојића“.
OK Савеза комуниста у Пећи пресуди Бојићу “зато што је девалвирао и компромитовао СК својим одлукама и понашао се као опортунист према неким носиоцима национализма и непријатељске делатности”.
О Титовој вољи и извршиоцима тамошњих комитетлија судија Бојић без трунке страха онда одговори:
“Живот ме је учио поштењу, породица ми је урезала оштре моралне принципе, те сам као такав судио и радио. Не могу невиног човека да осудим или да не дам човеку право које у закону има ослонца, јер тада не бих био ни судија ни човек на свом месту. Не можете туђе грешке мени приписивати и од мене тражити да их исправљам кроз кршење закона.Ја сам се заклео да ћу судити: у име народа и по уставу и закону. У уставу и законима је садржана политика једне државе. Нема политике ван устава и ван закона. Сматрам да сам као судија за ових десет година радио поштено, савесно и стручно. Не дозвољавам да ме полуписмењаци и незналице клеветају без икаквог основа“.
Његов син, адвокат Владан С. Бојић који нам је посложио сва документа о страдању свог оца за “Политику” каже да су сви и “тада знали да неће ћутати што му нису опростили и бива разрешен судијске функције”.
“Отац je 1972. отворио адвокатуру. Кружила је анегдота да се адвокати жале да немају посла откад је Бодо адвокат 1972. али су му јула 1974. запалили адвокатуру. Сви су знали да је то дело оног полусвета: и као адвокат је сметао. Вређало их је што је остао усправан. Обновио је и наставио адвокатуру као да се ништа није десило. То је био привид, његово срце није могло, умро је од инфаркта 15. марта 1976. у 44. години”,
Његова мајка Стојана-Тоја Бојић (85) каже нам да су тадашња „комунистичка клеветања и подметања била једина средства којима су могли против мог супруга Бода”. Стојана je радила у Окружном суду у Пећи и преживљавала сву сву неправду који је јавно говорио да “уставним амандмана дробе Србију”.
“Бодо је био у стању да иде главом кроз зид за правду и то га је коштало. Све што су радили против Бода било је с циљем да га склоне. Свима би у очи рекао шта мисли. Било је то зло време а он на незгодном месту. Та учињена неправда га је сломила”, рекао је Бодов колега, бивши окружни судија и тужилац из Пећи Слободан Радевић.
Апелациони тужилац у Крагујевцу, Милијанa Дончић каже да је годинама после Бодовог страдања почела рад у правосуђу али je “прича о њему била невероватно жива”.
“Окружни тужилац Миладин Поповић ми је причао да је Бодо био редак човек: поштен, правичан и врхунски стручан. А Тита је – презирао. Понављао је:’Бодо је био необично храбар, спреман да се бори за свој став и то га је коштало главе’. Поносно сам радила с његовим сином Владаном. Осветлао је оцу образ. Била сам и на одбрани његове докторске дисертације на Правном факултету Универзитета у Београду и слишала када је и председник комисије рекао: др Владан С. Бојић је јединствен познавалац права, супериоран правни мислилац и критичар, каквог у историји нисмо дуго имали и да до краја каријере он неће имати кандидата какав је Владан’”, рекла нам је Милијана Дончић. Срце великог Бода Бојића препукло је од силине неправде јер је пресудама заштитио и 17 српских породица ометајући реализацију Брозовог плана којег је Бодо прозрео, супротставио се и платио животом”.
Извор: Политика
