Пише: Жарко Радаковић Једног обичног, радног поднева зазвонио је телефон у мојој радној соби. Да би то могао бити Петер Хандке, помислио сам већ судећи по звучном сигналу наснимљеном као најава позива рођака или најближих пријатеља. А који би ме то рођак звао тачно у подне?, помислио сам даље. Па, Хандке, прошло ми је муњевито … Настави са читањем Разговори са Петером Хандкеом: Последњи дани човечанства, опет