Прошлог мјесеца су астронаути из Јапана, Русије, САД и Европе организовали прославу у орбити на Међународној свемирској станици, славећи рођендан једног свог члана.
Међутим, ера мултинационалне сарадње у орбити брзо се ближи крају и замијениће је нови дух међународног ривалства и надметања “великих сила”.
Љето 2021. обиљежило је значајно погоршање односа између америчке свемирске агенције НАСА и руског конкурента Роскосмоса, које се све више одвија преко медија. Руска државна агенција ТАСС је 12. августа објавила извјештај у којем је оптужила једног америчког астронаута за намјерно саботирање Међународне свемирске станице. НАСА је то брзо демантовала.
Кина, којој је амерички Конгрес 2011. забранио да сарађује са Међународном свемирском станицом и НАСА, безо напредује са сопственом свемирском станицом у ниској Земљиној орбити, при чему су три кинеска астронаута у вишенеђељној мисији која се завршава средином септембра.
Русија и Кина су потписале меморандум о сарадњи у Мјесечевој бази, иако датум такве мисије није познат. Артемис 1 – највећа ракета НАСА од програма Аполо, биће лансирана у свемир касније ове године да тестира систем за који се САД надају да ће вратити њихове астронауте на Мјесец до 2023, што је још један знак нове свемирске трке у стилу Хладног рата.
Међутим, у поређењу са тим историјским ривалством, ново надметање у свемиру је пуно сложеније. Укључује још пуно играча, међу којима су приватне компаније и сеже од електронског ратовања и противсателитског оружја у ниској Земљиној орбити до могућих раних стадијума борбе за колонизацију Сунчевног система, посебно Марса.
У орбити близу Земље, експерти кажу да су бројне земље заинтересоване за потенцијалну војну употребу свемира, и оснивају организације попут Свемирских снага САД. САД и Британија су у јулу прошле године оптужиле Русију да тестира протиовсателитско оружје након што се један руски сателит приближио америчком.
Вашингтон и његови западни савезници одавно се противе војној употреби свемира, упозоравајући да инциденти попут уништења поквареног кинеског сателита ракетом испаљеном са Земље 2007. ризикују да створе потенцијално катастрофалну количину свемирског отпада. Међутим, амерички медији су недавно објавили да САД сада разматрају да објелодане своје противсателитске капацитете, сигнализирајући да Вашингтон сада можда вјерује да се трка у наоружању не може избјећи.
Дугорочно размишљање
И САД и Кина су послале сонде на Марс ове године, а кинески ровер Журонг тамо непрекидно ради у посљедња два мјесеца. Софистициранији НАСА Персеверанце је активан од фебруара, укључујући постављање малог експерименталног хеликоптера. Оба су представљена као извиђачки за дугорочне мисије са посадом, иако би до тада могле проћи деценије.
Нарочито Кина има пуно дугорочније циљеве. Државни медији су прошле неђеље нагласили извјештај Националне фондације за природне науке којим се Пекинг позива да истражи производњу великих свемирских платформи, састављених у орбити и дугачких километар или више – што је десет пута веће од Међународне свемирске станице.
Такав подвиг би захтијевао превазилажење огромних техничких изазова, казали су кинески научници, али би проучавање изводљивости тог пројекта требало да буде дио економског плана Пекинга за период 2021-25.
Тренутна кинеска свемирска станица могла би се наћи као једина платформа са посадом у орбити ако Међународна свемирска станица не успије да се продужи до 2030, као што се САД надају. Русија је прошле неђеље саопштила да су се на једном од њених модула на станици појавиле пукотине које ће се временом погоршати и упозорила на потенцијалну лавину кварова на опреми већ 2025.
САД су потписале споразуме са европским и азијским савезницима о сарадњи на њиховом програму Артемис, али се Кина такође обраћа другим нацијама, посебно земљама у развоју, и можда би могла проширити сарадњу на Русију у склопу јачања ширег партнерства са Москвом.
Погоршање неповјерења
Америчке и руске свемирске власти и медији посљедњих мјесеци воде све већи рат ријечима.
Неколико америчких медија, укључујући “Дејли бист” и технолошки сајт Ars Tehnica, објавили су приче у којима се преиспитује компетентност руског свемирског програма, након што су се активирале ракете на руском модулу, очигледно спонтано, недуго по доласку на станицу.
САД су зависиле од Русије за довођење и враћање астронаута са Међународне свемирске станице након престанка њиховог програма свемирских шатлова 2011. године, али су прошле године наставиле сопствене свемирске летове. Односи су се од тада додатно погоршали, док се Москва приближава другим свемирским силама у успону, попут Индије и Уједињених Арапских Емирата, и била је домац́ин обуке за астронауте обију држава.
Ови савези су важни – што је још један разлог зашто САД склапају сопствене договоре са савезницима као што су Уједињено Краљевство, Јапан и европске силе, да се придруже Артемису. Међународна битка за контролу свемира тек почиње, а мало је апетита да се буде на страни губитника.