I дио
„Био је то позорник. Дошао је по налогу градоначелника архипелага упозорити „становништво Антиохије“ о непосредној опасности: радиоактивни облак је детектован у сектору…Рекао ми је да будем на сигурном, да затворим врата и прозоре, да се нипошто не крећем вани ако је кишовито или магловито и да чекам упуства. Донио ми је у обичној коверти, шаку пастила са јодом, наређујући ми да одмах прогутам једну, те да наставим сваку ноћ како бих спријечио било какво смртоносно зрачење.“
Ово је одломак из романа Амина Малуфа „Наша неочекивана браћа“ који је објављен 2020. године. Надам се да је још рано да га на перфидан начин искористи нека фармацеустка кућа како би изрекламирала своје таблете са јодом, бомноне са јодом, шарене дражеје са јодом или пак неке друге препарате на бази јода који се могу користитити против све извјесније опасности од радиоактивности. Потражња за љековима са јодом расте од почетка Руско-Украјинског ратног сукоба. Циљна група потрошача јода нијесу само људи застрашени могућом употребом нуклеарног оружја у Европи већ и они много удаљенији од зоне сукоба.
Онај ко је купио акције произвођача јода на самом почетку Руско-Украјинског сукоба обогатио се. Свака нуклеарна електрана (нуклеарни реактор) на свијету извориште је радиоактивног зрачења које се у одређеном тренутку може неконтролисано ослободити. У новим, све крвавијим фазама Руско-Украјинског ратног сукоба ни од чега се неће презати. Свједочимо да се олако посеже за оружјима које изазивају опште катастрофе. Видјели смо разарање огромне бране на ријеци Дњепар. Видјели смо бомбардовање нуклеарних електрана у Украјини и ускладиштеног нуклеарног материјала. Свакодневно слушамо пријетње о коришћењу нуклеарног отпада за прављење такозваних прљавих бомби. Рапидно се приближавамо тренутку у коме ће доћи до директне или посредне употребе нуклеарног оружја.
У првом реду ту могућност најављује НАТО пакт упорно позивајући савезнике на заједничко дјеловање све док не дође до пораза Русије. Што значи пораз Русије као нуклеарне силе, на коме инсистира Нато пакт, ако не тежњу да се употријеби нуклеарно оружја од стране силе која би се нашла пред евентуалним поразом. Нато пакт преко Украјинске кризе хоће пошто-пото да Европи обезбиједи нуклеарну катастрофу макар ограничених размјера и да притом себе наметне као дежурног арбитра у будућим руковањима укупним свјетским нуклеарним потенцијалима. Они који су бацилли двије атомске бомбе на Јапан теже да њихов чин не остане историјски усамљен већ да му се придружи и трећа атомска бомба која би експлодирала у Европи.
Интересантна је перверзно мазохистичка улога Јапана као прве земље страдалника од нуклеарне катастрофе. Јапан не само да није дочекао извињење за Хирошиму и Нагасаки већ су сва његова трагична искуства са последицама радијације, од стране Америчке политике била исмијавана без икаквих реакција пострадалих. Наиме Америка је упорно одбијала да својим грађанима преко својих телевизија емитује филмове о трагичним здраственим и природним последицама које су експлозије атомских бомби оставиле на генерације и генерације Јапанаца. Када је негдје, чини ми се, седамдесетих година Америчка политика, ипак дозволила да амерички грађани коначно виде документарне филмове о последицама нуклеарне катастрофе у Хирошими и Нагасакију одлучено је да такви филмови могу бити приказивани искључиво у четвртима црвених фењера заједно са порнографским филмовима. Ноам Чомски пише како су у тим порно биоскопима американци аплаудирали атомској печурци.
Како су се смијали унакаженима и свима који су трпјели тешке последице од радиоактивних зрачења чак и 30 година послије експлозије атомске бомбе. Замислите препуну биоскопску дворани гдје се гледаоци изругују осакаћенима у нуклеарним експлозијама. Чују се добацивања и смијех када неком отпада рука, када му виде деформисано лице, када се рађају хендикепирана дјеца.
Последице нуклеарне катастрофе Американци су претворили у спектакл и забаву. Можда су индустрији нових америчких забава потребне нове нуклеарне експлозије. Сасвим је извјесно да су нуклеарне експлозије потребне фармацеутској индустрији за промоцију нових фармацеутских производа. Потребне су произвођачима и продавцима разних средстава противнуклеарне и противрадијацијске заштите. Потребне су бизнисима који ће се развити послије нуклеарне експлозије. Све у свему нуклеарна експлозија покренула би нове финансијске токове. Претпостављам да је бар једна потенцијална нуклеарна експлозија већ укалкулисана у коорпоративни дух Запада. С њом би се успоставили нови економски односи и нове вриједности, нови међународни споразуми, нова тржишта, нова раздвајања становништва на озрачене и толерантно озрачене, нови пасоши, нове миграције, нови експерименти са становништвом, црне берзе, фалсификовани и атестирани производи. Дошло би до свјетских економских лудила с којима запад има драгоцјена искуства.
Нафта позната као црно злато уздигла је на трон амерички долар. Да ли једна друга врста енергије (нуклеарна експлозија) може зауставити посртање долара и окончати отпочету дедоларизацију свијета? У врховима Америчких Федералних резерви и Вол Стрита ковертирани су одговори на ова и слична питања.
До сада се нуклеарна енергија употријебљена у мирнодобске сврхе показала као најефикасније енергетско решење. А енергија је основ за развој привреде. Свако а поготово нуклеарно енергетско решење доноси велике ризике. И за те ризике, додуше у малом обиму, припремали су се сетови производа за потенцијално угрожено становништво који су између осталог повећали цијене јоду и разним антирадиоактивним заштитама од оних у грађевинарству (бункери) до оних у текстилној индустрији и конзервираној храни.
Рат на Истоку Европе траје предуго. Залагања за наставак бруталних разарања, за употребом убитачнијих оружја, за већим погибијама војника и цивилног становништва све су присутније. Изгледи за мир су све мањи. Приче о потребама да се настави рат све су гласније. О злочинцима, ратним трибуналима, одштетама, економским блокадама, конфискованој имовини говори се све гласније и гласније. Приче о угашеним људским животима, породичним трагедијама и људској боли, приче о уништеној природи, биљном и животињском свијету све су тише и тише.
У први план Руско-Украјински сукоб је избацио огромну потрошњу ресурса као главну моторну снагу западних економија. Енергетска и прехрамбена криза један дио свијета гурају у биједу и сиромаштво а други дио свијета у профит и равнодушност. Најразвијенијим западним земаљама рат дође као брат. Позната је доктрина да уколико се не ратује макар ни три велика фронта, војноиндустриски комплекс Америке шкрипи а долар губи моћ.
Не треба заборавити да су високи амерички званичници својевремено изјавили да ће долар бранити нуклеарним средствима. Оно што Американци кажу за своју валуту Руси кажу за своју земљу. И једни и други браниће дакле своје вредности нуклеарним средствима, Американци његово височанство долар а Руси своју земљу Русију каква год у политичком смислу да је.
Појачана производња и потрошња оружја, муниције, војне технике, енергената, хране подстиче развој западних економија. Свему томе у последње вријеме придодат је и јод. За сада имена изотопа јода много спорије продиру у људску свијест него што продиру имена хиперсоничних ракета. Иначе савремено наоружање и изотопи јода нијесу ни у каквој међусобној колизији. Напротив. Повезани су. Како тумачити њихове синергије. Јод може бити дјелотворан уколико се узме пола сата прије експлозије нуклеране бомбе. Важни су дакле правовремено обавјештавање и јод као превенција.
На исти начин и у Руско-Украјинском сукобу била су важна обавјештавања на вријеме и превенција. Обоје су изостали. И не само да су изостали већ су свјесно саботирани. Од 2014. године Запад је минирао све путеве који су водили мирном окончању сукоба насталих на Кијевском мајдану.
О догађајима који су се збивали у Украјини прије десетак година Уједињене Нације су одбиле да размишља. Умјесто о ризицима од радијације и потенцијалној употреби јода западни политичари су размишљали о плишаној, обојеној, прољећној револуцији како ју је ко називао. Политичке играрије инициране из Пентагона и Брисела уводе свијет у предворје нуклеарне катастрофе и доба јода.
Наставак у следећем броју…
Ранко Рајковић
