Plovili smo danima prema Zapadu, sunce je bilo skriveno iza oblaka, a u našim glavama je bučalo i penilo odsutno, konačno saznanje da bi tako možda mogla da izgleda i smrt, koja traje bez kraja, i sleduje bez milosti i izbora svakome od nas.
Kuvari više i nisu spremali hranu, a čak su i elegantni krupijei zaustavili svetlucave zujeće točkove na hladovitim stolovima prekrivenim čojom i, u tišini, dugo odbijali dimove iz crnih, tankih cigareta. Nije se mogao čuti nijedan krik ptice, čak ni zuj zalutalog insekta ili zvižduk veselog povetarca, napisao je Miki Šepard u “Stanici za lov na kitove”.
U pričama egzotičnih/ezoteričnih fikcija opisi i privid objektivnog izveštaja – izjava, pismo, zapis, dnevnik… – osnova su narativnog toka i u zavisnosti od namere i veštine autora sama su srž dela koje je uglavnom manjeg obima, od kratke priče do novele, i često antologijske vrednosti. Bez premca, a i kao svetionik-vodilja kako za čitaoce tako i za pisce, može da posluži neprevaziđeno delo “Avanture Artura Gordona Pima” velikog majstora Edgara Alana Poa, novela kojoj se nema ni šta oduzeti niti šta dodati u njenoj dovršenoj savršenosti. Još jedan američki pisac, Konrad Ajken, uspeo je da prevaziđe standarde i ostavi besprekornu priču “Gospodin Arkularis”, u kojoj sejući detalje i tvoreći atmosferu ofarbanu blagom jezom svakodnevice šalje, takođe, svog junaka na krstarenje brodom “Polaris” put polarnih tmina okovanih ledom i zimom.To je zapravo drugi odabrani momenat dobro osvešćenih pisaca koji su svesni da je u modernom svetu “problem” nastao time što je svet već dugo i konačno otkriven, pa se “novi kontinenti” moraju tražiti u nepoznatim predelima koji svoje navodne tajne skrivaju ispod površine ledom okovanih morskih površina (sna).
Upravo ovaj momenat Nepoznatog, koje je moguće samo tamo gde još uvek nije uspeo da stigne radoznali stanovnik Zemlje, čovek, junak kome je već tako dobro znana planeta na kojoj s manje ili više uspeha opstaje hiljadama godina, na daleke polove okovane ledom i snegom, najvažniji je elemenat koji je iskoristio još jedan američki autor, horor majstor Hauard Filips Lafkraft (1890 – 1937) u noveli “U planinama ludila”, koja se nedavno pojavila na srpskom izdavačkom tržištu (Čarobna knjiga). Sama vrednost ovog briljantnog literarnog dela pojačana je načinom prezentacije. U pitanju je knjiga sa fantastičnim ilustracijama koje nas vraćaju u svet mašte bogatim, koloritnim ilustracijama koje potpisuje Fransoa Baranže, crtač koji je radio na stvaranju filmova o Hariju Poteru, kao i na “Borbi titana” i “Lepotica i zver”, a prste je umešao i u video igre “Heavy Rain”, “Beyond: Two Souls”. I nije čudo što u delo klasika poput Lavkrafta, a još više vremenski udaljenog Poa, agresivno nastupaju i produkti našeg vremena, žanrovske serije i filmovi koji obrađuju jezovita stvorenja iskopana ispod površine misteriozne ledene pustoši, čudovišta iz starih vremena, ili stvorenja ko zna kada pristigla iz nemih tmina dalekih galaksija; filmovi sa tajanstvenim ubicama iz prostranstava kosmosa jezovite atmosfere sa puno krvi i natprirodnog. (Viđali smo to i u ranije, u serijama poput “Dosija Iks”, a i u ovom trenu sa nestrpljenjem se iščekuje nova sezona franšize “True Story”, sa Džodi Foster, koja se bavi misterioznim ubistvima na Aljasci.)
Ali dajte nam vremena, mislio je gospodin Arkularis, dajte nam vremena, i donećemo iz prostranstava Mlečnog puta, kada se vratimo natrag kući pored Betelgeze, noćno inje iz Vanvremenskog sveta.
Ako se vratimo.
Đorđe Pisarev
Izvor: dnevnik.rs
