Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Слушам наступ свештеника СПЦ у вези Нацрта закона о правном препознавању родног идентитета….итд. и допао ми се његов аргумент да је у питању феномен класичног преписивања и текста и проблематике, однекуд са стране. Наиме, потреба или проблем да неко мијења свој пол, и то још да то буде тема недозрелих адолесцената, „преписана“ је из средина и земаља које, могуће, такав проблем имају, а на основу тамошњих традиција и историја друштвених односа.
То би било налик предлагању и доношењу закона у Црној Гори који би се бавио питањем утицаја поларне свјетлости, заштите пингвина или живота у пустињским областима. Такви закони, могуће, постоје у земљама на другим меридијанима али у Црној Гори немају никакве сврхе ни садржине.
Умјесто да преписују оне одредбе и стандарде који се тичу унапређења владавине закона или економског просперитета, наши политичари су кренули са „краја тањега“ и то, изгледа, оног баш најтањега и доводе у питање оне односе на којима почива наш традиционални морал и темељ друштвених односа. За разлику од оне средњовјековне „ресавске“ преписивачке школе која нас је колективно описменила и поросвјетлила, ова садашња владина преписивачка активност очигледно има намјеру да над уназади.
До читања у сљедећем броју….