Cреда, 25 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Пост-пратовски Корто остаје сањар

Журнал
Published: 28. децембар, 2023.
Share
Корто Малтезе, (Фото: Зеро.ЕУ)
SHARE
Корто Малтезе, (Фото: Зеро.ЕУ)

Корто Малтезе у недавно објављеном албуму Црни океан разликује се од оног на којег смо навикли док га је цртао Хуго Прат. Међутим, да ли смо заиста добили другачији стрип? Први комплетан албум пост-пратовског Корта Малтезеа на скоро 180 страна, Црни океан, коначно је изашао и у Србији, у издању Даркњоод-а и преводу Горана Костровића. Аутори су француски цртач и сценариста Бастијен Вивес и Мартен Кенен, углавном непознати домаћој публици. Овај Корто Малтезе се, међутим, разликује од оног на којег смо навикли док га је цртао Хуго Прат. Међутим, да ли смо заиста добили другачији стрип? Као и многи други стрипови на које су оригинални цртачи оставили дубок печат (Принц Валијант, Поручник Блубери, Астерикс, Талични Том, Алан Форд), и Корто Малтезе је добио наставак након смрти аутора који га је осмислио и утемељио. Црни океан (Océan Noir) је четврти албум нацртан после смрти Хуга Прата, а први који је, у облику стрип албума, објављен у Србији. Но, овога пута ради се о младом Корту, а радња је смештена на почетак 21. века, у време Ал Каидиног напада на Америку 11. септембра 2001.

Прва епизода Корта Малтезеа под називом Балада о сланом мору објављена је 1967. године, а последња под називом Му, изгубљени континент 1988. године. Након смрти Хуга Прата 1995. године и доста размишљања о томе шта да се ради са серијалом, белгијска издавачка кућа Цастерман одлучила је да рестартује серијал са новим цртачима 2015. године када је објављен први албум. Црни океан је оригинално објављен 2021. године у Европској унији и представља први целовит пост-пратовски албум Корта Малтезеа објављен у Србији.

Да би се дошло до наставка серијала, требало је да прође двадесет година. Нови Корто Малтезе почео је да се развија у два правца. Први је наставио да баштини традицију оригиналног Пратовог Корта. Овај правац поверен је Хуану Дијазу Каналесу и Рубену Паљехеру, двојици шпанских аутора, који су добили задатак да дословно имитирају Пратов цртеж и атмосферу стрипа. У оквиру овог правца објављено је досад четири албума, који су временски смештени у период 1911–1924. године, дакле, у време када се дешава радња Пратовог Корта Малтезеа. Делови првог албума ове двојице аутора Под поноћним сунцем објављени су у Србији у наставцима у Стрипотеци током 2017/2018. године, али до сада још нису објављени као стрип албуми.

Други правац, који представља управо објављени Црни океан, међутим, доноси визуелну прераду серијала. Главна измена се не односи само на цртеж, већ и на историјски период у коме се стрип дешава. Док је радња Пратовог Корта смештена у прву четвртину 20. века, Корто из Црног океана је неких 20 година млађи, а радња започиње на почетку 21. века у тренутку када Ал Каида руши Куле близнакиње у Њујорку. Иако је албум, због другачијег начина цртања и епохе, одмах по објављивању изазвао контроверзе и расправе, епизода се у Европи брзо распродала. Недавно је у тиражу од 100.000 примерака штампан други албум овог француског тандема под називом Краљица Вавилона. Један део радње догађа се у Сарајеву.

Вивес и Кенен су аутори који припадају другачијој стрипској и филмској традицији. Прат је био под утицајем вестерн филмова, као и филмова црног таласа из 1940-их година. Вивес и Кенен су стасали на акционој кинематографији из 1980-их и 1990-их, што се осећа у потпуно другачијим акционим сценама. Вивес (1984) је одрастао и на другачијем стрипском жанру. Иако припада жанру noire и, као и Прат, негује минималистички стил (без много околних детаља), његов цртеж је доста различит. Док је Прат користио линије различитих дебљина да створи црно бели ефекат, Вивес прави масивније објекте. Његов цртеж је гушћи и пунији од Пратовог.

Вивес, чији рад није познат на домаћем тржишту стрипа, привукао је пажњу европске стрипске јавности 2009. године када је објавио деби албум Укус хлора, који му је донео критичко признање због јединственог уметничког стила и емоционалне дубине. Вивесов цртеж има уникатну способност да ухвати суптилности људских односа и комплексност свакодневног живота, што га је задржало на врху европске стрип сцене са читавим низом албума које је објавио у последњих десетак година. Теме којима се Вивес бавио су разноврсне: откривање сексуалности (Блуза, 2018), распад љубавне везе (Месара, 2021) или кримић (14. јули, 2020) чија прича задире у правдољубивост трауматизоване, параноичне и подељене Француске. Вивес је један део каријере посветио експериментисању. Серијал Ластман (излазио у периоду 2013–2019 у сарадњи са још двојицом француских аутора) је под великим утицајем манге, због чега је стрип добио назив “француска манга”.

Корто Малтезе, (Фото: Republica Napoli)

Цртеж јесте другачији, али француски аутори се придржавају Кортовог лика који је утемељио Прат. Кенан остаје веран наративу Хуга Прата који активно доводи у питање западноцентрични поглед на свет и задржава епистемолошки плурализам (признање да постоје вишеструки начини сазнавања или разумевања света.) Корто остаје сањар. Још једном се даје у потрагу за благом које не постоји. Континуитет се примећује и у односу Корта и Распућина, Кортовог тамног алтер ега, без којег је немогуће замислити серијал. Иако се обојица налазе са оне стране закона, Корто је толерантан, саосећајан према аутсајдерима и често подржава угрожене и потлачене. Насупрот томе, Распућин нема моралних скрупула и непогрешиво бира да делује на тамној страни.

Њих двојица се још једном срећу у Црном океану. И овог пута динамика њиховог односа је кључна за приповедање и дефиницију Кортовог лика. Појављивање Распућина и исмевање Кортовог сањарења обогаћује наратив. Док Корто тражи благо које не постоји, Распућин тргује дрогом. Привремени растанак у овој епизоди такође наглашава тај контрапункт: док Корто наставља да трага за благом, Распућин се препушта сексуалном разврату у аутобусу пуном психоделичних феминисткиња.

Корто остаје животни циник који не трпи ауторитет, ни званичан ни незваничан. На почетку епизоде напушта банду пирата јер се не слаже са њиховим насилним и крвавим техникама. Када стиже у Јапан, са подсмехом гледа на припадницу јапанске тајне службе која га обавештава да је под присмотром. На сличан начин се односи према агенту ЦИА који га испитује у америчкој амбасади у Лими 11. септембра. Након што му каже да ликови као што су он непрекидно праве срања, агент на телефон добија поруку да су оборене Куле близнакиње. Корто га с подсмехом упита: “Неко срање?” Редефиниција стрип серијала није радикална, али је ипак значајна да би могло да се каже како Корто после Вивесове интервенције више неће бити исти стрип. Почетак обећава. Судећи по осталим Вивесовим стриповима, можемо очекивати пођеднако добар наставак.

Душан Павловић
Извор: Време

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Вујаклија или спашена прошлост
Next Article Расте удео кинеског јуана у светској трговини

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Драгана Николетић: Заједничко зло, заједничка и држава

Пише: Драгана Николетић Најзад нешто добро из Београда, Сеад Биберовић шалом узвраћа на опаску Радара да смо…

By Журнал

Катарина Ђорђевић: „Дизни” ставља на лед тзв. воук културу и враћа старе цртаће

Пише: Катарина Ђорђевић Kао и многе друге велике компаније, тако и „Дизни” повлачи кораке у…

By Журнал

Да, слика Рода Стјуарта на Зеленом венцу је права, откривено је и откуд он ту

Род Стјуарт, британски рок и поп музичар, одржао је у петак, 17. маја концерт у…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Култура

Проф. Миодраг Михаљевић: Еволуција науке – савремени изазови у свијету дигиталне безбједности

By Журнал
Култура

Ермитаж тражио од Италије да им врати уметничка дела

By Журнал
КултураМозаикНасловна 4СТАВ

Андрићев неисписани лик

By Журнал
Култура

Ново и допуњено издање „Писма” Ивана В. Лалића

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?