Пише: Иво Андрић Ни богова ни молитава! Па ипак бива понекад да чујем Нешто као молитвен шапат у себи. То се моја стара и вечно жива жеља Јавља однекуд из дубина И тихим гласом тражи мало места У неком од бескрајних вртова рајских, Где бих најпосле нашао оно Што сам одувек узалуд тражио овде: Ширину … Настави са читањем Посљедња пјесма Ива Андрића