(Фото: Војводина инфо)
Све је то доведено до баналности захваљујући политичарима. Они, јасно је, нити имају концепт нити принципе. Идентитет не стаје у једну одредницу. То је јасно. Јасно је да из тога слиједи злоупотреба одреднице. Зато су политичари против „дуализма“.
„Упуцали“ би се да се човјек дефинише са три одреднице. Рецимо, да себе уједно дефинише као: Србин, Црногорац и Херцеговац. А још ако би додао свему томе: Светосавац Никшићанин, Рудопољац, Голијанин, …, настао би „карамбол“.
Некоме од истакнутих екстрема, рецимо Драгињи, важно је да на попису буде што више грађана с одредницом Црногорац, а то што 90 одсто Црногораца идентитетски нема везе с њом, није битно!? Или јесте? Раковићу, да што више грађана да на попису буде с одредницом Србин, а то што огромни проценат њих свијет не посматра кроз његове ригидне принципе, није битно!? Или јесте!?
Идентитет су и принципи: ригидност или ширина, … У доба краља Николе сви становници Црне Горе су били Срби осим Албанаца муслимана. Данашњи Хрвати, Бошњаци или Муслимани и Албанци римокатолици су такође третирани Србима, али не Црногорцима.
Црногорци су били наднационална одредница за православно становништво Црне Горе. Послије Другог свјетског рата, наднационална одредница Црногорац је преведена вољом власти у националну. Сада имамо то што имамо.
Што се тиче пописа, вјероватно би добро било да се у рубрику идентитет остави грађанима да га дефинишу у три одреднице, ако желе. Упишу једну, или двије или три. Да се тиме политичарима покаже црвени картон и избију елементи манипулације коју желе. Јер, литије су објединиле православне Србе и Црногорце и показале тачку спајања идентитета: подидентитета или надиндентитета.
Самим тим, дијелити тај народ једном одредницом, и спроводити „такмичење“ представља баналност и гријех прве
Војин Грубач
Извор: Фејсбук
