Argumentovana revizija ranijih naučnih saznanja i dometa je nešto što je krajnje poželjno među pismenim i obrazovanim ljudima, dok je politička rampa za slobodno mišljenje dokaz totalitarne svijesti. Takvoj svijesti izraz ”istorijska revizija” služi kao ”ideološka batina” protiv neistomišljenika. U dobrom starom jednoumnom stilu takvi protiv drugačijeg mišljenja su redovno obučeni u ruho rodoljublja, dok su im oponenti, pogađate, izdajnici roda.
Ovih dana slušamo kako ”neokomite” i ”neokomunsti” ispaljuju optužbu za ”istorijski revizionizam” prema svakome ko iznese neki dokumentovani iskaz koji nije po volji komunističke istoriografije. Taj izraz ”istorijska revizija” ušao nam je u glave kao nešto krajnje negativno, kao skrnavljenje svetinje ”jedine prave” istorije.
Samo po sebi je jasno da samo totalitarni i jednoumni sistemi mogu imati ”jedinu prvu” istoriju, pa je sljedstveno tome jasno i da je samo iz takvih jednoumnih sistema mogla poteći kovanica poput ove. Bolje reći, samo totalitarni politički sistem može takvom pojmu revizije i preispitivanja dati negativan kontekst.
Naime revizija, preispitivanje i novo promišljanje ne samo da ne može biti negativno, nego je i poželjno u svakoj nauci, pa i u istorijskoj. Novo sagledavanje starih, i otvaranje novih izvora je pretpostavka svake zdrave istorijske nauke. Jedino je u boljševičkom sistemu bilo zabranjeno misliti i ispitivati ”istinu” koja se jednom za svagda zaključena na partijskim organima. Današnje generacije su stasale uz takvu nakaradnu predstavu o istoriji, a mlađi su vaspitavani od strane tako naučenih roditelja. Zato nam današnje partije sa ”socijalističkim” predznakom i ljušturom, a bez trunke socijalističkog u sebi, onako dogmatski i inkvizitorski oglašavaju kako neko vrši ”istorijsku reviziju”.
Sa druge strane, oni koji se upuste u javno ispitivanje istorijskih postavki ili dovode u pitanje nešto što se u nauci smatra nesumnjivim, trebalo bi to da rade argumentovano i zasnovano na dokazima. Ne zato da ih ne bi kritikovale nacionalističke partije, nego da bi pred ozbiljnom publikom i sami djelovali ozbiljno.
Argumentovana revizija ranijih naučnih saznanja i dometa je nešto što je krajnje poželjno među pismenim i obrazovanim ljudima, dok je politička rampa za slobodno mišljenje dokaz totalitarne svijesti. Takvoj svijesti izraz ”istorijska revizija” služi kao ”ideološka batina” protiv neistomišljenika. U dobrom starom jednoumnom stilu takvi protiv drugačijeg mišljenja su redovno obučeni u ruho rodoljublja, dok su im oponenti, pogađate, izdajnici roda.
Sve to opet, nije posljedica samo neke ideološke ubijeđenosti neo-komunista, nego njihove dobro opterećene svijesti i savjesti da, braneći jednoobraznu formu prošlosti oni istovremeno čuvaju svoju sliku o sebi, ne dozvoljavajući da se govori o njihovim greškama, zločinima i zastranjenjima. Ne naravno njihovim lično, nego njihovih ideologa i ideoloških predaka.
Milija Todorović
