„Људи се појављују и поново нестају, као да имамо фабрику која ће нам у сваком тренутку направити нове људе. Како ћемо то да кажемо својој деци? Она су сада у песку и играју се. А деца мртвих? Она лутају, као други пусти, пустињски песак, кроз песак, и постају праведна, рачунају се“, пише нобеловка Елфриде Јелинек … Настави са читањем Писмо нобеловке Елфриде Јелинек читаоцима у Србији