Пише: Павле Косић
Оснивач платформе Телеграм Павел Дуров ухапшен је током викенда на аеродрому у Француској након што је приватним авионом долетео из Азербејџана. Према писању француских медија, Дуровљево хапшење повезано је са недостатком уређивања садржаја на Телеграму због чега се оснивачу платформе на терет наводно стављају бројна кривична дела, укључујући оптужбе за тероризам, трговину дрогом, преваре и прање новца. Вест о његовом хапшењу, а потом и о продужењу притвора, убрзо је прерасла у главну тему у оквиру дебате о слободи говора на интернету и њеним границама.
Дуров је 2013. године основао Телеграм који је за кратко време постао једна од најпопуларнијих апликација за дописивање, информисање и размену мишљења, поготово у земљама попут Русије, Украјине и Индије.
Платформа тренутно има више од 900 милиона корисника и у први план истиче чињеницу да има блажа правила у вези са уређивањем садржаја, што је многима који живе у земљама којим владају ауторитарни режими омогућило да комуницирају и организују протесте без страха од надзора локалних власти. Са друге стране, платформа је истовремено постала уточиште за велики број дезинформација, крајње десничарски екстремизам и други сличан садржај.
Бурне реакције на хапшење
На вест о Дуровљевом хапшењу међу првима је реаговао власник Икса Илон Маск који је на својој платформи написао #ФрееПавел, уз саркастични коментар: „У Европи је 2030. година и погубљени сте зато што сте лајковали мим“. Огласио се и амерички узбуњивач Едвард Сноуден који је навео да је хапшење оснивача Телеграма напад на право на слободу говора, додавши да је дубоко ожалошћен због тога што се француски председник Емануел Макрон, како каже, спустио на ниво „узимања талаца“ као средства за добијање приступа приватним комуникацијама. Против хапшења Дурова је и Леонид Волков, бивши главни саветник Алексеја Наваљног, руског опозиционара који је преминуо у затвору у Русији прошле године. Он је на Телеграму написао да, иако је платформа постала корисна алатка за криминалце, Дуров треба да буде ослобођен. „Дуров није ‘саучесник’ у злочинима које су починили корисници Телеграма“, поручио је Волков.
Оснивач „Телеграма” у интервјуу Карлсону: ФБИ покушао да врбује моје запослене(ВИДЕО)
Реакције на вест о хапшењу оснивача Телеграма поново су показале колика забринутост влада када је реч о слободи изражавања, цензури и надзору локалних власти над садржајем на интернету у тренутку када је контрола онога што сме да се објави широм света појачана. Државе, посебно оне у Европској унији, интензивирале су притисак на власнике друштвених мрежа да се позабаве различитим проблемима, укључујући ширење дезинформација, распиривање екстремизма и безбедност деце на интернету. Телеграм је једна од платформи која је већ дуже време на радару регулаторних тела у многим земљама јер су га терористичке организације, продавци дроге, трговци оружјем и разне екстремистичке групе користиле за комуницирање, регрутовање и организовање.
Упркос томе, хапшење Дурова сматра се преседаном. Док су власти Европске уније и Америке позивале и саслушавале власнике друштвених мрежа, ретко се дешава да неко из компаније буде ухапшен због онога што је објављено на платформу. Међутим, има и таквих случајава, укључујући онај из 2016. године када су бразилске власти ухапсиле директора у Фејсбуку након што је компанија одбила да преда информације са WhatsApp-а у оквиру истраге о трговини дрогом.
Уточиште за забрањене појединце и организације
Телеграм функционише као стандарна апликација за размену порука, као што су иМессаге или WхатсАпп, али има и опцију отварања канала и група преко којих велики број људи може да дели идеје и комуницира. Популарност платформе делимично је порасла због тога што је на Телеграм у омогућено направити групу са до 200.000 чланова, док се на другим сличним апликацијама број чланова смањује у оквиру напора у борби против ширења дезинформација.
Друге функције у комбинацији са минималном модерацијом садржаја, учиниле су Телеграм моћним оруђем за друштвено, а у неким случајевима и политичко организовање. Истовремено, Телеграм је постао уточиште за појединце и организације којима је забрањен приступ на другим платформама као што су Фејсбук и Икс (Твитер).
The arrest of @Durov is an assault on the basic human rights of speech and association. I am surprised and deeply saddened that Macron has descended to the level of taking hostages as a means for gaining access to private communications. It lowers not only France, but the world.
— Edward Snowden (@Snowden) August 25, 2024
Иако се Дуров представља као борац за слободу говора, има стручњака за безбедност који указују да Телеграм није довољно енкриптован, пише Њујорк тајмс. Поједини стручњаци истичу да је апликација постала упориште за ширење пропаганде терористичких организације и крајње деснице.
Са друге стране, из компаније Телеграм саопштили су да се њихова платформа придржава закона Европске уније, „укључујући Закон о дигиталним услугама“, додају да је „модерација у оквиру стандарда индустрије и стално се побољшава“.
„Генерални директор Телеграма Павел Дуров нема шта да крије и често путује по Европи. Апсурдно је тврдити да је платформа или њен власник одговоран за злоупотребу те платформе. Очекујемо брзо разрешење ове ситуације“, навели су из Телеграма.
Ко је Павел Дуров?
Павел Дуров је рођен у Санкт Петербургу. Поред руског, има држављанство Сент Китс и Невиса, Уједињених Арапских Емирата, а од 2021. године има и француско држављанство. Дуров је 2006. године основао друштвену мрежу ВКонтакте (ВК), руску верзију Фејсбука, која је једна од најпопуларнијих платформи у Русији. Међутим, компанију је напустио након спора око управљања платформом са сувласницима повезаним са Кремљом. Према писању медија, Дуров је одбио да сарађује са властима на блокирању странице руског опозиционог лидера Алексеја Наваљног који је почетком ове године преминуо у затвору у Русији.
Након што је напустио ВК, Дуров је емигрирао из Русије 2014. године. Добио је држављанство на карипском острвском архипелагу Сент Китс и Невис након што је донирао 250.000 долара тамошњох индустрији шећера, након чега је добио држављанства УАЕ и Француске, а последњих година живи у Уједињеним Арапским Емиратима.
Раније ове године, у подкасту Такера Карслона рекао да је увек „даје приоритет слободи“ – слободи говора, окупљања и слободном тржишту, говорећи о напуштању компаније ВК и Русије.
Телеграм је основао 2013. године, промовишући га као неутралну платформу на којој нема цензура и која је отворена за људе најразличитијих ставова.
Процењује се да је Дуровљево богатство вредно 15,5 милијарди долара, што га чини 121. најбогатијом особом на свету на листи магазина Форбс.
Извор: НИН
