Рафинерија нафте на Сицилији, у власништву руског „Лукоила“, у постројењима на три локације запошљава три и по хиљаде људи. Због забране увоза руске нафте, запослени стрепе да ће остати без посла, а синдикати упозоравају да су угрожене и компаније у хемијском сектору и лукама које зависе од њеног рада.
Циљ нафтног ембарга Европске уније је да казни Русију због инвазије на Украјину. Председник Руске думе процењује да би губици Русије достигли 22 милијарде долара. Ипак, Володин каже да би скоком цене и изласком на азијско тржиште могла да компензује губитке, па чак и профитира. Упозорава и да ће Европа због скока цене енергената морати да издвоји додатних 250 милијарди евра, и да то не укључује трошкове преласка на нове врсте нафте. Све је то претња за рад готово свих европских рафинерија које су у руском власништву или прерађују руску нафту. Некима прети и затварање.
Рафинерија нафте на Сицилији, у власништву руског „Лукоила“, у постројењима на три локације запошљава три и по хиљаде људи. Због забране увоза руске нафте, запослени стрепе да ће остати без посла, а синдикати упозоравају да су угрожене и компаније у хемијском сектору и лукама које зависе од њеног рада.
„Забринути смо за своја радна места, јер ако оде ‘Лукоил’, дошло би до домино ефекта који би срушио цео систем са повезаним компанијама. Реч је о готово 10.000 радних места, што чини 50 посто бруто домаће производње ове покрајине“, изјавио је Марко Канделарђу, радник рафинерије „Лукоила“ на Сицилији.
Дарио Руфино, радник компаније за одржавање рафинерије „Лукоила“ на Сицилији, каже да је ембарго на руску нафту нешто што има огроман утицај на њихову будућност.
„Ја сам млад радник и ово није пријатно чути – ми већ осећамо нестабилност“, казао је Руфино.
Рафинерија годишње преради 19 милиона тона сирове нафте. Поред тога, има и постројења за производњу струје и топлотне енергије које користе грађани.
„Ова рафинерија нема начина да добије другу нафту осим руске. И то је парадоксално, то је проблем за раднике, то је проблем за владу која тражи излаз из ове ситуације. И искрено, не видим никакво друго решење осим привремене национализације, којом би рафинерија постала власништво Италије“, истакао је Матео Вила, аналитичар италијанског Института за међународне политичке студије.
Исти проблем има још неколико великих рафинерија на европском тржишту, посебно Немачкој и Бугарској. Проблем је технолошки јер су те рафинерије пројектоване да прерађују нафту руског квалитета.
„И оне ће морати сада да нађу или сличан квалитет нафте, или да мешањем разних типова нафте дођу до таквог квалитета како би могле да раде у најбољим условима. Када би куповале америчку лаку нафту, производи из те рафинерије не би били ни приближно на цени као што је цена када је нафта баш та која је потребна тој рафинерији“, напомиње Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.
Прошлог месеца, Брисел је у новом пакету подршке за ослобађање од руске енергетске зависности одредио две милијарде евра управо за ту неопходну нафтну инфраструктуру, али је проблем што и за то треба времена.
Словачка је већ саопштила: због забране руске нафте мораће да смањи производњу деривата, јер губи тржишта Чешке, Аустрије и Пољске, на која је била главни извозник.
Извор: РТС