Употреба друштвених медија је главни узрок депресије, анксиозности и других проблема међу тинејџерима у САД, упозорио је шеф Службе јавног здравља САД (Сургеон Генерал), доктор медицинских наука и вицеадмирал Вивек Мурти, дугогодишњи заговорник друштвеног значаја менталног здравља, извештава ТВ кућа НБЦ.
Његово упозорење о друштвеним медијима долази пошто су међу тнејџерима током протекле деценије нагло порасле стопе депресије, туге и безнађа, посебно међу девојчицама.
Шеф Службе јавног здравља САД позива технолошке компаније и посланике да предузму „хитне мере“ како би на друштвеним мрежама заштитили ментално здравље деце и адолесцената.
Он у извештају скреће пажњу на растућу забринутост због последица коришћења друштвених медија на ментално здравље деце и адолесцената. Мурти апелује на креаторе политике и компаније које праве платформе друштвених медија да са родитељима поделе терет управљања тиме како деца и адолесценти користе друштвене медије, наводи НБЦ.
Мурти ментално здравље младих сматра „кључним питањем јавног здравља“ и позива креаторе политике да помогну у осигуравању јаких сигурносних стандарда да би се адолесценти и тинејџери заштитили од излагања штетном садржају и од прекомерне употребе друштвених медија.
По извештају шефа Службе јавног здравља САД, до 95 одсто тинејџера између 13 и 17 година каже да користи платформе друштвених медија. Отприлике трец́ина каже да „скоро константно“ скролује, објављује или на други начин учествује у друштвеним медијима.
„У овом тренутку немамо довољно доказа да са сигурношћу кажемо да су друштвени медији довољно безбедни за нашу децу“, рекао је Мурти у једном интервјуу и нагласи да „сада морамо да предузмемо мере да бисмо били сигурни да штитимо нашу децу“.
Његов извештај обједињује истраживања која повезују употребу друштвених медија и лоше ментално здравље адолесцената, као што је студија из 2019. која је открила да су тинејџери који су проводили више од три сата дневно на друштвеним медијима „суочени с двоструко већим ризиком да имају лоше ментално здравље, укључујуц́и симптоме депресије и анксиозности“.
Усамљеност је постала епидемија у САД, каже шеф Службе јавног здравља САД, а прошле године ученици виших разреда основних и средњих школа рекли су у испитивању да на платформама друштвених медија свакодневно проводе у просеку три сата и 30 минута.
Џим Стејер, оснивач „Common Sense Media“, организације која се залаже за законе и политике како би медији били више прилагођени деци, рекао је да је Муртијев савет „апсолутно на месту“ и „требало би да буде позив сваком родитељу у овој земљи, сваком креатору политике, да морамо да ставимо фокус и уложимо ресурсе у то“, пренела је НБЦ.
Најпопуларније платформе друштвених медија међу тинејџерима у САД су ТикТок, Снапчат и Инстаграм, утврдио је Истраживачки центар Пју.
„Депресија међу адослесцентима је почела да расте око 2012. године, у време које се поклапа са популарношћу паметних телефона“, рекла је Џин Твенги (Јеан Твенге), професорка психологије Државног универзитета у Сан Дијегу и ауторка књиге „Генерације: Стварне разлике између генерације З, Миленијалаца, Генерације Икс, Бумера и ћутљивих – и шта оне значе за будућност Америке“ (Генератионс: Тхе Реал Дифференцес бетwеен Ген З, Милленниалс, Ген X, Боомерс анд Силентс—анд Wхат Тхеy Меан фор Америца’с Футуре).
То је било и време, рекла је Твенги, када су “ ‘лајкови’ на објавама постали уобичајени, а алгоритми су почели да постају софистициранији да би дуже задржали људе на друштвеним медијима. То очигледно није случајност“.
Извештај шефа Службе јавног здравља САД окривљује друштвене медије и за поремећаје у исхрани, телесну дисморфију и ниско самопоштовање младих. Неки докази такође указују на могућу везу прекомерне употребе друштвених медија и поремец́аја пажње или хиперактивности тинејџера.
Твенги је рекла, пише НБЦ, да друштвени медији могу утицати на ментално здравље на различите начине. И спавање и друштвена интеракција лицем у лице су корисни за ментално здравље, рекла је она, али проблем је ако су деца на мрежи када би требало да буду у кревету или да проводе време с пријатељима.
Она је указала да осећати се изостављеним и упоређивати се с другима такође може бити штетно.
„Чак и ако на интелектуалном нивоу знате да је неко можда направио и 200 селфија да би добио један добар, на емотивном нивоу је то другачије, то није баш ‘сварено’ „, рекла је Твенги.
Извештај шефа Службе јавног здравља САД наводи препоруке и за технолошке компаније и за законодавце.
„Kреатори политике морају да помогну да имамо јаке безбедносне стандарде да бисмо заштитили нашу децу од изложености штетном садржају, као и да их заштите од прекомерне употребе друштвених медија“, рекао је Мурти и указао да то значи и примену минималних старосних граница.
Kомпанијама се саветује да креирају боље алате за заштиту тинејџера и да смање функције које подстичу децу да дуже остану на мрежи.
Родитељи су сада на првим линијама у покушају да помогну тинејџерима да се сналазе у онлајн свету, а шеф Службе јавног здравља САД их позива да у кући направе „зоне без технологије“ и да разговарају с децом о томе како се осећају када користе друштвене медије.
Стејер из „Common Sense Media“ рекао је да „заиста није фер стављати терет само на родитеље. Зашто се индустрија не сматра одговорном за креирање платформи и стварање функција које стварају већу зависност?“ и истакао да „о томе мора да постоји велика национална дискусија“.
Већина технолошких компанија захтева да њихови корисници имају најмање 13 година. Али скоро 40 одсто деце између 8 и 12 година користи друштвене медије, наводи се у извештају шефа Службе јавног здравља САД.
Мурти је рекао да верује да је чак и 13 година премладо да би се било на друштвеним мрежама, али је рекао да нема довољно података да би се указало који би намањи узраст био одговарајућ.
Твенги предлаже да се минимална старосна граница постави на 16 година.
„Хајде да сада успоставимо неке прописе како бисмо помогли деци која још нису на друштвеним медијима“, рекла је Твенги. „Можда можемо да спасемо следец́у генерацију“, закључује НБЦ.
И новинска агенција АП преноси савете шефа Службе јавног здравља САД за младе, родитеље и старатеље који каже да „наша деца и адолесценти немају луксуз да годинама чекају док не сазнамо пун степен утицаја друштвених медија, њихово детињство и развој се дешавају сада“.
Мурти младима саветује да потраже помоћ пријатеља или одрасле особе од поверења ако сматрају да друштвени медији негативно утичу на њих или неку особу коју познају, и да прочитају упутства „Америчке академије Педијатрије о друштвеним медијима“ (Америцан Ацадемy оф Педиатрицс’ гуиданце он социал медиа).
Младима Мурти препоручује да направе границе: да ограничи употребу телефона, таблета и рачунара најмање један сат пре спавања и током ноћи како би били сигурни да ће довољно спавати.
Kаже младима и да време за оброке и окупљање с пријатељима буде без уређаја да би помогли изградњу друштвених веза и лицем у лице заиста разговарали с другима. „Лично са повежите с људима и нека интеракције без технолошке везе буду свакодневни приоритет“, истакао је Мурти.
„Будите опрезни у вези са оним што делите: Лични подаци о вама имају вредност. Будите селективни у погледу онога што објављујете и делите на мрежи и с ким делите, јер је то често јавно и неко га може трајно чувати. Ако нисте сигурни да ли треба да објавите нешто, обично је најбоље да то не учините“, саветује шеф Службе јавног здравља САД.
Он младима указује да не скривају узнемиравање или злостављање, већ да се обрате барем једној особи којој верују, као што је блиски пријатељ, члан породице, саветник или учитељ који може пружити помоц́ и подршку.
Младима препоручује и да на посебном сајту (стопбуллиинг.гов) добију савете о томе како да пријаве малтретирање путем интернета, коме да пријаве и узнемиравање и злостављање на мрежи и ако су приватне слике снимљене и дељене на мрежи без дозволе, коме се треба јавити да би се уклониле.
Родитељима и старатељима шеф Службе јавног здравља САД препоручује да направе „породични медијски план“ о коришћењу друштвених медија. Тај план треба да се заснива на отвореном породичнм разговору и донесе правила о коришћењу медија и укључује теме као што су колико времена пред екраном/онлајн, границе садржаја и неоткривање личних података.
Уз „зоне без технологије“ и ограничење употребе електронике најмање један сат пре спавања и током ноћи, а без ње током оброка и сусрета, Мурти родитељима и старатељима препоручује да помогну деци да развију друштвене вештине и негују личне односе „офлајн везама с другима“.
Шеф Службе јавног здравља САД подсећа да родитељи могу дати добар пример како изгледа одговорно и здраво коришћење друштвених медија тиме што сами себи ограниче употребу, водећи рачуна о томе и када и како родитељи деле информације или садржај о свом детету и тиме да се позитивно понашају на друштвеним мрежама.
Родитељима и старатељима шеф Службе јавног здравља САД саветује да помогну деци тако што ће их учити о технологији и како да буду одговорни онлајн учесници прикладно свом узрасту.
„Разговарајте с децом о предностима и ризицима друштвених медија, као и о важности поштовања приватности и заштите личних података на начин који одговара њиховом узрасту. Разговарајте с децом о томе с ким се повезују, подешавањима приватности, искуствима на мрежи и како тамо проводе време“, препоручио је шеф Службе јавног здравља САД, преноси агенција АП.
Извор: www.ekspres.net
