Piše: Jovo Vuković
Rezultati oktobarskih vanrednih parlamentarnih izbora u Bugarskoj, sedmih od 2021, vratili su staru neizvesnost u pogledu mogućnosti za formiranje vlade sposobne da iznese četvorogodišnji mandat. Razlog tome su snažni animoziteti između vodećih partija pošto nijedna nije obezbedila većinu dovoljnu za samostalno vladanje. Prethodna koaliciona vlada pala je u martu, posle devet meseci trajanja, a posle glasanja u junu propala su sva tri zakonska pokušaja da se obrazuje nova.
U neizvesnosti koja po tom pitanju i sad vlada, izvesnim se – ako vlade uopšte bude – čini da će na njenom čelu biti Bojko Borisov (65), lider desničarskog GERB-a (Građani za evropski razvoj Bugarske), pobednika na minulim izborima sa 26,4 odsto osvojenih glasova. Druga je, sa podrškom birača od 14,7 odsto bila prozapadna koalicija Nastavljamo promene – Demokratska Bugarska (PP), a treća proruska partija Preporod sa 13,8 procenata.
Izlaznost građana na birališta i ovoga puta je bila mala – oko 38 odsto, nešto više nego u junu – što je pouzdan znak zamora Bugara od čestih glasanja i neverovanja da se aktuelne stranačke vrhuške mogu dogovoriti kako da pokrenu brži razvoj zemlje koja u Evropskoj uniji (EU) tavori kao njena najsiromašnija članica.
POSTIZBORNA KOMBINATORIKA
Odmah nakon izborne pobede njegovog GERB-a, Borisov je, pred novinarima, odbio da kaže da želi da bude premijer, ali je kasnije, indirektno, ali dovoljno jasno, potvrdio da mu je upravo to cilj. „Oni koji su nas uveli u čekaonicu evrozone zovu se Bojko Borisov i GERB. Ima li neko sa boljim kontaktom u Briselu od GERB-a“, rekao je lider pobedničke stranke. On je, takođe, kazao da će GERB dosledno poštovati želju naroda, iskazanu biračkom „deobom“ glasova po strankama, i da će politika njegove partije biti fundament nove vlade ma ko da uđe u novi kabinet uz kadrove GERB-a.
Proevropski PP je, priznajući rezultate izbora, poručio da će, pošto GERB saopšti kakvi su mu planovi za vođenje zemlje, odlučiti da li je spreman da s njim, kao prošle godine, pravi takozvanu veliku koaliciju, čemu je kumovao Brisel. Borisov je saopštio da u vladu neće ići sa trećeplasiranim Preporodom, što znači da, sudeći po tom saopštenju, novi kabinet sigurno neće činiti tri najuspešnije partije na oktobarskom glasanju.
Lideru GERB-a Preporod nije po volji zato što se zalaže za ukidanje sankcija Rusiji, uskraćivanje pomoći Ukrajini i održavanje referenduma o članstvu Bugarske u NATO-u. Ima, međutim, analitičara koji veruju da bi odbojnost Borisova prema Preporodu mogla pasti, ako se ne dogovori sa PP i još ponekim od mogućih kandidata za novu vladu.
U slučaju da se GERB i PP dogovore, za vladu će im trebati podrška još bar jedne od nekoliko manjih stranaka koje će imati skupštinske poslanike. Za sada se kao najozbiljniji kandidat za to trojstvo pominju socijalisti, ali su realne i druge opcije. Kao što dosta realno izgleda i mogućnost da dogovora o vladi ne bude i da Bugarska, na proleće, ode na osme izbore od 2021.
Takvo „finale“, upozoravaju posmatrači, imalo bi vrlo teške posledice za zemlju jer bi joj, zbog političke nestabilnosti, odnosno nesprovođenja najavljenih reformi, mogla ponovo biti odložena donacija EU od više od milijardu evra, ali i pridruživanje evrozoni, već dva puta odlagano zbog visoke inflacije, za šta je novi termin januar 2025. godine.
POVRATAK „STAROG VUKA“
– Šezdesetpetogodišnjeg Borisova mnogi smatraju simbolom bugarske politike u ovom veku, dosta burnom razdoblju za Bugarsku, obeleženom i ulaskom te balkanske države u EU (2007). U tom periodu, tri puta je bio premijer, ali je bio i pod istragom evropskog pravosuđa, a kao visokopozicionirni službenik Ministarstva unutrašnjih poslova, dovođen je u vezu sa kriminalnim krugovima u kojima je bilo i Srba.
Bugarska poskupljuje ruski gas, Beograd i Budimpešta ljuti na Sofiju
Bio je poznat i pre ulaska u politiku. U godinama komunizma bio je dugogodišnji karatista i trener u tom sportu, Kad je komunizam pao, osnovao je firmu za zaštitu ličnosti, a pisano je i da je bio telohranitelj političara iz starog režima među kojima i nekadašnjeg predsednika socijalističke Bugarske Todora Živkova.
Novembra 2005. Borisov je postao gradonačelnik Sofije, gde se predstavio kao političar čvrsto opredeljen za red i zakon, odnosno obračun sa kriminalom. Godinu dana kasnije osnovao je stranku GERB, sa kojom je pobedio na prvim bugarskim izborima za Evropski parlament, a 2009. i na parlamentarnim izborima u Bugarskoj, kada je postao predsednik vlade. Tu prvu funkciju premijera napustio je 2013, pod pritiskom masovnih demonstracija zbog poskupljenja struje koje je bilo plod loših privatizacija u energetskom sektoru. Ostavku je propratio populističkom izjavom „da ne želi biti deo vlade pod kojom policija tuče narod“.
Premijer je ponovo postao samo godinu dana kasnije, a na tom položaju je ostao do 2017. Treći put je predsednik vlade bio od 4. maja 2017. do 21. maja 2021. Tada je odstupio pod pritiskom masovnih demonstracija na kojima su građani njega i njegovu vladu optuživali zbog raširene korupcije, ali i drugih loših poteza u vođenju zemlje. Zanimljivost iz tog vremena je da je Borisov ostavku koalicione vlade podneo na pisarnici parlamenta izbegavajući da se pojavi pred poslanicima. Pošto je njegov GERB pobedio i na narednim izborima, Borisov je bio izabran za poslanika, ali je mandat vratio pre polaganja zakletve. Pre dve godine, Borisov je bio privođen po nalogu kancelarija Evropskog javnog tužioca, a pod optužbom za zloupotrebu sredstava EU. Sa njim su bili uhapšeni i bivši ministar finansija Bugarske, bivša predsednica parlamentarne komisije za budžet i njegova savetnica za medije.
Izvor: Pečat
