Bugarska je osporila makedonski identitet i jezik, podigavši rampu na evrointegrativnom putu Severne Makedonije. Tada je EU podržala francuski predlog za rešenje bilateralnog spora između svoje članice Bugarske i Severne Makedonije, kojoj je još ranije obećala prijem u svoju porodicu
Severna Makedonija na svom putu ka Evropi uslovljena je od svetskih lidera da menja dva puta Ustav kako bi se domogla evroatlantskih integracija. Najpre je Prespanskim dogovorom promenila Ustav i ime države, nakon čega je postala 30. članica NATO-a, ali su joj evropske integracije izmakle iz ruku. Kako je objasnio bivši premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, njegov narod je prevaren. Sada je drugi sused stavio veto na njen prijem u Evropu, te se od nje očekuje još jedna promena Ustava, inače Makedonci neće postati evropski građani.
Bugarska je osporila makedonski identitet i jezik, podigavši rampu na evrointegrativnom putu Severne Makedonije. Tada je EU podržala francuski predlog za rešenje bilateralnog spora između svoje članice Bugarske i Severne Makedonije, kojoj je još ranije obećala prijem u svoju porodicu. Do novembra ova zemlja mora da promeni Ustav kako bi u njega unela bugarski narod kao konstitutivni element i nastavila pristupne pregovore s EU.
Naravno, ovaj nemali korak koji se od Makedonije zahteva doveo je do razilaženja mišljenja vlasti i opozicije, ali i samog makedonskog naroda, koji se opržio o licemerstvo evropskih lidera. VMRO-DPMNE ne želi da podrži još jednu promenu Ustava zemlje, a glas ove najveće opozicione partije presudan je za promenu Ustava, a time i nastavak evropskih integracija.
Zbog iznalaženja rešenja u ovako komplikovanoj situaciji u kojoj se Severna Makedonija nalazi, održan je susret Dimitra Kovačevskog, lidera SDSM i premijera države, i Hristijana Mickoskog, lidera najveće opozicione partije. Međutim, nije napravljen konkretan korak ka postizanju dogovora, budući da obe strane imaju svoje zahteve u kompromisnom rešenju. Ipak, nadu uliva što je ostavljen prostor za dalje pregovore u interesu makedonskih građana, kako ne bi ostali u međunarodnoj izolaciji.
Podsetimo i na to da je Kovačevski, došavši iz posete SAD, preneo Blinkenovu poruku da Mickoski ne treba da podrži Kovačevskog, već evroatlantske integracije. No, sudeći po sadržaju liderskog sastanka, o ovoj diplomatskoj poruci kao da se nije govorilo. Mickoski je zatražio od Kovačevskog vanredne parlamentarne izbore i formiranje vlade nacionalnog jedinstva u kojoj neće biti partija DUI. Kovačevski ovaj zahtev nije prihvatio, ali je partija DUI, preko izjave portparola Bujara Osmanija, istakla da je spremna na ustupak, ali da se prvo izvrše ustavne promene. Kovačevski je ponudio Mickoskom i pet ministarskih mesta u Vladi nakon otvaranja Ustava, ali Mickoski nije pristao da podrži promenu Ustava zemlje bez određenih garancija i na unutrašnjem i na međunarodnom planu. On od Evropskog saveta traži garanciju da će ustavnim promenama protokol pristupnih pregovora biti sproveden bez ikakvih daljih uslovljavanja.
Ova politička igra okupila je brojne učesnike i posmatrače. SAD veoma je bitno da se svi procesi na Zapadnom Balkanu što pre zatvore, uključujući i Briselske pregovore o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, te evrointegrativne procese Severne Makedonije. Ovo je takođe, važno pitanje i za Francusku i za Nemačku, jer je na sceni bitka za ostvarenje globalnih interesa i veoma je važno izboriti se za prevlast na Balkanu. EU i SAD vode bitku za liderstvo, što je veoma vidno i kada je reč o kosovskom pitanju, jer više nijedne pregovore na Zapadnom Balkanu EU ne vodi samostalno, već uz prisustvo SAD.
Željko Šajn
Izvor: Kosovo Onlajn