Сари Арсић остварио се сан. Ем је смер техничара за оперативну форензику при Прехрамбено-хемијској школи у Нишу отворен баш у школској години у којој она започиње своје средњошколско образовање, ем је успела да упише оно што је толико желела. Због форензике је, каже она за Инфостуд, била спремна да се из родног Врања запути и у Београд на школовање, ако треба.
– Једноставно ме привлачи та врста истраживања и откривања неких неразјашњених околности. И можда ће многи помислити да су „кривци“ за то популарне криминалистичке серије, али мени то није било пресудно, већ само мали подстрек да упишем оно што ионако волим – каже нам ова девојчица додајући да јој је жеља да касније упише Полицијску академију, тачније да настави да се образује за форензичара.
Рекли јој: „Само напред”
Сара наводи да се у првом разреду уче општи предмети, али се од другог неки и губе, а уводе стручни.
– Имам велику подршку родитеља. Они сматрају да не треба да ме спутавају уколико већ сада знам чиме желим да се бавим. Подржава ме и моје друштво, једино им није свеједно што сам због школе морала да се преселим у Ниш и нисам са њима у Врању – каже нам Сара Арсић. Да је форензика све популарније занимање и међу студентима потврђује и Никола Милашиновић, редовни професор и руководилац Департмана форензичког инжењерства Криминалистичко-полицијског Универзитета у Београду. Питамо професора шта је тачно посао форензичара, колико је то налик ономе што гледамо у серијама, како се и где образују, која знања су им потребна, али и колико лако могу да се запосле након завршетка студија.
Мотив им је да раде у полицији
Милашиновић наводи за Иностуд да се за једно уписно место на овом студијском програму пријави између три и четири кандидата.
– Занимљива је и чињеница да последњих година драстично расте интересовање жена за овај посао, па мушкарци тренутно чине тек између 10 и 20 одсто студената, а девојке између 80 и 90 одсто од укупног броја по генерацији. Главни мотив студената да заврше форензику је рад у полицији. Тачно је и то да гледање занимљивих криминалистичких серија и филмова, као и читање књига, многима од њих даје додатни подстрек да упишу студије на нашем департману. Већина има жељу да се бави инспекторским радом, док одређени број хоће да настави каријеру и у академском окружењу. Уверен сам да тек када дођу на факултет постану свесни колико је тежак пут до циља, односно до позиције форензичког вештака – каже професор Милашиновић наглашавајући да „форензика није Холивуд”.
Увиђаји трају и по неколико дана
Он појашњава да би волео да може да каже да нема разлике између онога што гледамо у серијама и онога што је заиста форензички посао.
– У филмовима и серијама је све доста улепшано и олакшано, док је реалан, свакодневни посао форензичара много захтевнији. На пример, у зависности од комплексности кривичног дела, увиђаји могу да трају од неколико сати до неколико дана. Након тога, многе прикупљене трагове је потребно додатно анализирати у лабораторији, што захтева време. А у серијама и филмовима смо виђали да извршилац кривичног дела буде идентификован у свега неколико минута по извршеном увиђају – говори нам овај професор.
Милашиновић истиче и да није једноставно одговорити на питање шта тачно ради форензичар, али у најкраћем његов посао је да користи знања и примењених и фундаметалних наука да би прикупио доказе који ће довести до расветљавања неког кривичног дела.
– Већи део јавности форензичарима сматра оперативне криминалистичке техничаре, који врше увиђај на месту догађаја и чија је улога да обезбеде материјалне трагове који ће расветлити кривично дело. Најважнији задатак форензичара и јесте прикупљање што већег броја трагова и доказа са места догађаја и информација на основу којих се постављају хипотезе које повезују једну чињеницу с другом, да би се створила теорија која објашњава природу кривичних дела. Али, форензичко доказивање злочина је сложен процес с крајњим циљем да се кривично дело докаже или оповргне и пронађу починиоци – каже наш саговорник уз напомену да највећи део времена форензичари проводе у лабораторијама где испитују доказе и тумаче резултате како би на крају написали званични форензички извештај.
Техничари су на терену
Наш саговорник објашњава и разлику између форензичара и форензичког техничара.
– Техничари првенствено анализирају место злочина или несреће и прикупљају трагове, односно доказе, што значи да раде на терену. Форензичари, пак, те доказе анализирају у потрази за траговима који указују на могућег осумњиченог или узрок смрти. Техничари су често први службеници који идентификују кључне доказе, док форензичари тестирају те доказе како би утврдили шта истражитељима могу рећи о злочину. Различитог су и степена образовања. Форензичари морају увек имати најмање дипломске студије из природних наука попут биологије, хемије, форензике или инжењерске струке – каже професор Милашиновић.
Он додаје да студент често имају заблуде када је у питању форензичко образовање, верујући да ће на овим студијама избећи “тешке” традиционалне предмете што није тачно.
– Будући студенти треба да буду свесни да је форензичар прво солидан научник, познавалац фундаменталних наука, као што су хемија, биологија, физика, статистика, али и инжењерских грана са допунском обуком о примени тих наука у форензици, али и у кривично-правном систему. Иако је највећи део форензичког рада заснован на раду у лабораторијама, многи студенти, нажалост, очекују да ће њихово образовање у области форензике имати облик „обуке за посао” -додаје Милашиновић наводећи да студенти након дипломирања стичу звање инжињера технологије, као и да је план и програм сачињен од предмета из области природно-математичких и техничко-технолошких наука.
Уговор са МУП-ом на почетку каријере
Осим теоријске, студент имају и практичну наставу, односно различите вежбе и симулације како на самом факултету, тако и у Националном центру за криминалистичку форензику, односно другим одељењима МУП-а Србије.
Посао је унапред обезбеђен форензичарима који заврше студије Криминалистичко-полицијског Универзитета,пошто студенти потписују уговоре са МУП-ом о својим правима и обавезама по окончању студија.
– Сви они који се макар једну годину школују на буџету имају обезбеђен посао у МУП-у, односно Националном центру за криминалистичку форензику. Радно место форензичара је дефицитарно, што студентима може да представља додатни мотив. Студенти се превасходно школују за потребе МУП-а Србије, али им стечена диплома омогућава да се окушају и у недржавним, комерцијалним субјектима. Добри форензичари су увек потребни и за њих увек има посла јер се, нажалост, кривична дела свакодневно дешавају – каже Милашиновић.
Одговарајући на питање да ли је посао форензичара довољно цењен и адекватно плаћен у Србији, он каже да је знање још увек најскупљи производ. Додатно, мора се узети у обзир да само сертификоване особе, односно вештаци, могу обављати одређене послове, као и да се већина анализа за потребе судских поступака обавља искључиво у акредитованим лабораторијама.
– Ово захтева велике финансијске издатке и континуирану едукацију и лиценцирање. Ово је посао који носи велику одговорности требало би да буде адекватно и плаћен и цењен. Можемо рећи да то јесте донекле случај код нас, али да увек има простора за побољшање – закључује професор Милашиновић.
Послови Инфостуд