Медијским небом Црне Горе, нарочито од почетка суноврата Демократске партије социјалиста и предсједника те партије, још увијек актуелног предсједника државе, Мила Ђукановића, јављају се „старе звијезде“ које су обиљежиле црногорски политички живот у претходном периоду.
Том минулом политичком животу Црне Горе, по много чему бешчасном и срамотном, „кумовао“ је и бивши министар просвјете Црне Горе Слободан Бацковић.
Гостујући на ТВ Е, Бацковић, иначе виновник бесрамног преименовања српског језика у тзв. црногорски а затим и насилног увођења истог у школе за вријеме свог министровања – одлучио је да да оцјену тренутног образовног система у Црној Гори.
Да је образовни систем у Црној Гори урушен и то управо дјеловањем Бацковића и њему сличних Ђукановићевих послушника различитих „боја“ – одавно је знано, стога и не чуде Бацковићеве изјаве: човјека који је међу првим извршио атак на здрав разум и научне истине, па сада квази-професионализмом прикрива своје антиправославље и антисрпсво.
Подсјетимо, истрошеног војника ДПС-а Бацковића нијесу обавезивали ни званични подаци и ставови грађана (63 одсто грађана се 2003. изјаснило да говори српским језиком, што је 2011. на првом неслободном попису у самосталној и „сувереној“ Црној Гори са нешто мањим бројем говорника и потврђено) као ни наука – да спроводи диктате аутократије те партије.
Бацковић је за поменуту телевизију оцијенио да је образовни систем у Црној Гори клерикализован а да сада у учионицама раде „војници“ који спроводе идеологију Српске православне цркве.
Бацковић је између осталог одлучио и да јавности открије да није био учесник литија, мирних и достојанствених простета против дискриминације и насиља над православним живљем у Црној Гори и борбе за поштовање основних људских права.
„Ја сам био запрепашћен и од тада нијесам ушао у зграду тог факултета нити контактирао са тим мојим „литијашима“ зато што мислим да немамо о чему да причамо, да их убјеђујем или причам о чему се ту ради. Ја када сам видио моје професорице са иконама јако сретне у присуству Амфилохија, мени је било тужно када сам видио гдје сам провео 30 година и са ким сам радио“, oткрио је Бацковић.
Коментари бивших функционера са вишедеценијским искуством и великим познавањем система у бившој и садашњој држави представљају занимљив осврт на развој и(ли) уназађивање једног система. Оцјене и разматрања тог процеса од стране академика попут Бацковића логичан су избор оних који желе на прикривен начин промовисати антицивилизацијске вриједности. У том смислу, није згорег поновити ријечи чувеног професора Ђурића који је одбио да потпише Апел који су затражиле квинслишке власти у окупираном Београду рекавши професору музике „лако је теби, ти у дипле свираш, ја студентима предајем етику“. Познавајући шта етика јесте, насмијана лица Бацковићевих колега одабрала су борбу уместо колаборације и капитулације.
А Бацковић, од професуре и министровања, изгледа се није бавио физиком.
Извор: in4s
