Пише: Небојша Поповић
Око тога колико су тачно хиљада, а можда чак и стотина хиљада Срба, Јевреја и Рома у другом свјетском рату побиле усташе – хрватски фашисти – у концентрационом логору Јасеновац – проблем је који у Хрватској никада није разријешен. Некада се мислио да ће ово питање моћи да се ријеши неострашћеним истраживањем, али се сада зна да је Хрватској то тешко да прихвати.
Тако укратко водећи амерички геополитичар Роберт Каплан описује стање у Хрватској у својој књизи о геополитици Јадрана. Амерички интелектуалац је такође резигниран и што након тридесет година од када је последњи пут посјетио ту земљу, Хрватска и даље није у стању да искорачи из трауме рата деведесетих на чему се доминантно гради хрватски национални идентитет.
„У извјесним кључним погледима Хрватска се не мијења: остаје заробљена у проблемима који се тичу националног идентитета и кривице због рата, што црпе политичку енергију и омета друштвени и економски развој“ – истиче Каплан.
Вјероватно се овој анализи и не би придавала превелика пажња да иста не долази из пера једног од кључних геостратешких мислилаца из срца империје. Запад о Балкану зна много, а ако је за утјеху ни Црна Гора није боље прошла.
Небојша Поповић: Запад оптужује Украјину за Сјеверни ток, Москва сузама не вјерује
Док Хрватска важи за последњу западноевропску католичку земљу, како се креће ка Истоку све док не стигнете до Филипина – историјски, „католички ратнички народ на граници према непријатељима муслиманима и православцима“, Каплан Црну Гору описује као растрзану „земљу на стакленим ногама“ у којој је етничка политика коју је затекао у Хрватској погоршана и на концу замијењена „отвореним криминалом“.
Да је Мило Ђукановић читао ову анализу америчког геополитичара која је писана непосредно уочи промјена у Црној Гори, могао је поуздано предвидјети да је његовом режиму дословце одзвонило.
Црна Гора убола Хрватску у живац
Елем, Хрватска у очима америчке геополитике, иако чланица ЕУ и НАТО није успјела да побјегне са Балкана, нити је пак иоле закорачила ка толико жељеном средњеевропском идентитету. Зато уопште и не чуди што је црногорски парламент усвајање резолуције о Јасеновцу нехотице погодио неуралгичну тачку Хрватске.
Наиме, мјесецима након усвајања поменуте резолуције у водећим хрватским медијима не јењава кампања против црногорских власти. Тројица високих функционера Црне Горе проглашена су персонама нон грата, али чини се да чак ни то није довољно, па се сада спекулише да се Хрватска противи предлогу Аустрије да Црна Гора добије 45 милиона евра за оснивање колеџа за безбједност и одбрану Западног Балкана, плус додатних шест милиона од Европског инструмента мировне помоћи.
Такође, спекулише се и о проширивању листе непожељних особа за црногорске политичаре, док „Вечерњи лист“ доноси текст са необичним насловом – „И црногорски премијер Милојко Спајић треба бити „персона нон грата“, у коме се сугерише да на ванредним изборима у Подгорици не треба гласати ПЕС.
Небојша Поповић: Шта Масково понижавање ЕУ комесара значи за Европу
Дакле, реакција Загреба већ сада поприма крајње бизарне обрисе, што заправо само потврђује становиште америчке аналитике да су теме Јасеновца и национализма остају непремостива препрека за хрватско друштво. У таквим околностима није ни чудо што Загреб за природног партнера у Црној Гори види политичку струју Ђукановића а не актуелну власт(на челу са ПЕС-ом) која је тренутно једина, иако уистину врло крхка шанса, за Црну Гору да искорачи из канџи криминала и национализма.
Нажалост, сва је прилика да Црна Гора на европском путу за сада не може рачунати на Хрватску која очито не може да изађе на крај са соптвеним демонима. То је права штета јер су Хрвати и Црногорци менталитетски изузетно слични. Да није обесхрабрујуће политике Загреба, позитиван дух сарадње Црне Горе и Хрватске би могао благотовнорно да утиче и на Београд и Србију.
