Међу именима научника Универзитета Црне Горе који су на престижној Станфордовој листи која броји 2% најутицајнијих и најреферентнијих свјетских научника, нашло се ове године и име научнице доц. др Александре Клисић, са Медицинског факултета УЦГ.
Њене научноистраживачке радове о улози нових и традиционалних биомаркера у кардиометаболичким поремећајима и њиховој примјени у дијагностичке сврхе, као и остала истраживања из области лабораторијске медицине, ендокринологије, дијабетеса и поремећаја метаболизма, објавила у је реномираним часописима Thomson Reuters (SCI/SCIE) категорије. Резултате истраживања објављивала је и у виду предавања по позиву и усмених излагања на међународним и националним конгресима, симпозијумима и конференцијама.
Мотивацију за свој рад каже да налази на сваком кораку, а црпи је „из сваког, наизглед обичног, дана“.
„Посао којим се бавим сам по себи даје одговор на многа питања. Већина мојих колега, па и ја, када бира позив љекара на првом мјесту има алтруистичке мотиве. Помоћ другима је нешто што се подразумијева и што је константа у графикону наших биографија“, наводи Клисић.
Др Клисић је аутор преко 70 научноистраживачких радова објављених у међународним часописима индексираним на СCI/SCIE/SSCI/A&HCI листама (Q1, Q2, Q3, Q4 категорије). Такође, запажена је и као рецензент са око 800 рецензираних научних радова у часописима SCI/SCIE категорије, као и чланством у уредништву у врхунском међународном научном часопису категорије Q1 (ПЛОС Оне).
„Наука је моја љубав. Морам да истакнем да, ако се трудите и у доброј вјери доприносите својим залагањем, сва се врата прије или касније отворе. Понекад је то трновит пут, али сатисфакција је када научна заједница препозна ваш допринос“, каже Клисић и додаје да у том контексту види и престижно Станфордово признање.
„Могу рећи да је част наћи се на Станфордовој листи и бити дио тима успјешних научника, за који верујем да може добити бројна појачања, само ако друштво препозна потребу да подржи и охрабри, посебно, младе људе и на тај начин допринесе некој новој и љепшој слици коју вјероватно заслужује наша мала, али сигурна сам, квалитетна и инвентивна научноистраживачка база у Црној Гори“, сматра Клисић.
На овој листи, са Универзитета Црне Горе, подсјећамо, нашли су се и професори Електротехничког факултета др Љубиша Станковић, др Игор Ђуровић, др Срђан Станковић и др Гојко Јоксимовић, као и др Владимир Пешић, др Давид Каљај са Природно-математичког факултета УЦГ.
Будући да је једина жена научник међу колегама, Клисић је казала да су изазови вјероватно за научнице вишеструко већи.
„Иако у донекле измијењеној и повољнијој ситуацији него раније, жене су и даље готово на свим маргинама друштва. Изазови су огромни, а минимална улагања у развој науке су дефинитивно највећа кочница на путу ка напретку и афирмацији научне заједнице у њеном пуном обиму“, казала је др Клисић.
На Универзитету Црне Горе, ове године је др Клисић изабрана у академско звање доцент за област Функционална група базичних медицинских предмета и Група предмета Увода у медицину, на Медицинском факултету Универзитета Црне Горе.
Истакнуто је њено учешће у националним и међународним пројектима, будући да је била и руководилац три међународна пројекта. Од 2021. године руководилац је Центра за лабораторијску дијагностику, ЗУ Дом здравља, Подгорица, Црна Гора, а од 2018. године је и на челу тима за Акредитацију Центра за лабораторијску дијагностику ЗУ Дом здравља, Подгорица као прве акредитоване медицинско-биохемијске лабораторије у Црној Гори према стандарду MEST EN ISO 15189:2016.
На Медицинском факултету Универзитета у Београду је стекла звање доктора медицинских наука (2015. године) и звање специјалисте клиничке биохемије (2011), потом и супспецијалисте лабораторијске ендокринологије (2018), као први студент из генерације. Рјешењем Министарства здравља Црне Горе стекла је звање Примаријус 2018. године. Рођена је у Подгорици, гдје је и завршила основну школу и Гимназију, као ђак генерације.
Извор: ucg.ac.me