Фудбалска репрезентација Марока се победом над Португалом од 1:0 пласирала у полуфинале Светског првенства и постала прва афричка селекција и прва земља са већинским арапски становништвом којој је то пошло за руком.
У античко доба, владари старог Рима дивили су се грациозним лавовима са Атласа, данашњег Марока, који су се борили против гладијатора широм арена царства, па и у Колосеуму, у срцу империје.
Две хиљаде година касније, правих лавова са Атласа више скоро да и нема у природи, нестала је и римска империја, али група момака из Марока борбама у модерним, фудбалски аренама задобила је наклоност пробирљиве публике.
Фудбалска репрезентација Марока се победом над Португалом од 1:0 пласирала у полуфинале Светског првенства и постала прва афричка селекција и прва земља са већинским арапски становништвом којој је то пошло за руком.
Пре почетка првенства, мало ко је Мароканцима давао шансе да ће проћи и први круг такмичења у групи са Белгијом, Хрватском и Канадом, али су је они освојили, без пораза.
Тријумф над Португалцима на улице мароканских градова је извео „реке“ навијача, а славље је трајало сатима.
„Полуфинале је огроман успех, а шта год да се деси у следећој утакмици, момци су већ исписали историју.
„Учинили смо поносним цео афрички континент“, рекла је за ББЦ на српском Нада Хасуни из Рабата, главног града Марока.
Говори како је имала утисак да је време судијске надокнаде против Португала деловало „као вечност“.
„Ух, колико сам била нервозна током утакмице, нема речи којима би то могла да опишем“.
Противник Мароканаца у полуфиналу биће бранилац титуле, селекција Француске.
„Све је могуће – зашто Мароко не би освојио титулу светског првака. Верујемо у моћ Африке“, еуфорично говори Хасуни.
После победе над Белгијом у групи, Мароканци су направили нову сензацију елиминисавши Шпанију у осмини финала, после бољег извођења пенала.
„Играју са пуно љубави и много самопоуздања. Селектор Валид Реграгуи је наш суперхерој, најзаслужнији напоран рад и велики успех“, описује за ББЦ на српском Хинд Дану, из Мекнеса, једног четири царска града Марока – титуле које имају само историјске престонице ове земље.
Љубав према репрезентацији о којој говори Хинд можда додатно појачава чињеница да су најбољи фудбалери Марока играчи рођени у дијаспори.
Везиста Хаким Зијех и Софијан Амрабат рођени су у Холандији, голман Јасин Бону у Канади, а одбрамбени играч Ашраф Хакими у Мадриду.
„Екипа је показала невероватан борбени дух, једва чекам следећу утакмицу“, мишљења је Софијан Ел-Хамри из Рабата.
А после окршаја са Португалом, деловало је као да су сви становници Рабата изашли на улице.
„На улицама је било невероватно славље, хиљаде и хиљаде људи, деце, одраслих. Многи су плакали, биле су то сузе среће и поноса“, преноси атмосферу Нада Хасуни.
Њена суграђанка Кадиџа Буфус каже да је и од почетка Мундијала град у стању еуфорије и да се „слави даноноћно“.
Али резултати Марока нису се славили само у тој земљи – извештаји о навијачким журкама стизали су из европских и афричких градова, као и са Блиског истока.
„Велика је част бити међу четири најбоље репрезентације на свету.
„Без обзира на политичке ставове, овај Мундијал је показао да постоји много разлога да се прво уједини Африка, а онда и арапски свет“, мишљења је Кадиџа Буфус.
Иако већина репрезентативаца Марока, њих чак 19 од 23, игра у европским клубовима, то је екипа која, изузев донекле Зијеха и Хакимија, нема изразиту суперзвезду.
Тај недостатак, ако се уопште може тако назвати, надокнадили су снажним тимским духом.
И још нечим, како тврди Нада Хасуни.
„Ово више није изненађење за нас, верујемо у тренера и играче.
„Као што је рекао селектор, момци поседују Ниа – то je арапски израз који значи добра намера“.
А поред тимског духа и добрих намера, челична одбрана је била један од главних адута на путу до полуфинала.
У пет одиграних мечева до сада на Мундијалу у Катару, Мароко је примио само један гол.
„Одбрана је знала како тактички да одговори на сваки покушај Португалаца. И на целом турниру до сада делују скоро несавладиво“, оценио је Софијан Ел-Хамри.
За Кадију Буфус из Рабата, полуфинале против Француске није крај Мундијала за Мароко, а Лавове са Атласа у финалу види и Ел-Хамри.
„Можемо до меча за трофеј. Ево, рецимо, нека буде 2:0 за нас против Француске. Ма, може и победа на пенале, само да прођемо“, каже он.
А док навијачи Марока, као и многи неутрални широм света ишчекују нову битку Лавова са Атласа, као да се чују, прво из даљине тихо, а онда све гласније, ритмови песме поп звезде Шакире „Овај пут за Африку“ („This time for Africa“), док у ваздуху лебди питање – да ли је заиста време да титуле дође на овај континент.
Извор: ВВС на Српском
