На једном од Милових портала прочитао сам јуче став неког Алека Баровића, који „добронамјерно” критикује премијера Спајића, и, исто тако, „добар дио народа“, јер је, не каже се баш тако, али се тако мисли, сувише наиван да препозна да су заставе и ФЦЈК горући проблем у Црној Гори. Још додајe и један моралистички акорд да нијесу паре лијек за све проблеме.
Па, господине, Алече, нас „наивне“ највише угрожавају доброжелатељи попут тебе. То што смо „наивни“ никако не значи да нијесмо национално, анционално или грађански освијешћени, нити то што смо „наивни“ значи да смо похелепни на парe. Простије је нешто у питању! Нас занима бољи живот са мање стреса, са мање страха, са мање четника, мање партизана. Такође, и са мање нервозе и лицмјерја, јер ми „наивни“ одавно знамо да свако двадесетчетворочасовно мандрљање о заставама, језицима и идентитетима најскуље кошта и државу и наше животе.
Ми „наивни“ најприје умолијевамо, подржавамо и очекујемо од господина Спајића да се постара о економским реформама, јер смо бар толико свјесни да су „патриоте“ и „родољуби“ оглодали све што су могли у овој држави док су, рекосмо, мандрљали о „горућим питањима“.
Такође, ми немамо менталних капацитета да стрепимо од параноје, да ће доћи „зли Срби“, „зли Руси“, „зли Кинези“, „зли Албанци“, или „зла Црква Србије“ да нас поједе.
Ми смо спремни да живимо сада и овдје, да живимо ако је могуће од пристојног посла и пристојне плате, а ако и дођу сви ти „зликовци“ бранићемо и себе и државу. Ето, ми можемо тако, Алече!
Милован Урван