Модерни аутомобили прикупљају гомилу података – куда возимо, колико брзо, колико људи је у ауту… Од тог знања произвођачи и разни други зарађују гомилу новца. „Модерни аутомобили знају све о својим возачима“, каже Фолкер Лудеман, научни директор Центра за заштиту података на Универзитету у Оснабрику.
До 150 сензора је инсталирано у модерни аутомобили. Они бележе понашање у вожњи, заузетост седишта, убрзање, познају музички укус возача, препознају грешке у вожњи и одређују локацију возила.
Са овом ризницом података, произвођачи имају богато знање о возачима и возилима. Да ли је аутомобил је тако постао шпијун, пита се немачки јавни сервис АРД у великом истраживању.
Шта се дешава са подацима?
Неки подаци се годинама користе да би се очитавале грешке у механичарским радионицама. У неким случајевима, њихово прикупљање је обавезно по закону – на пример, ради пра ћења емисије штетних гасова тако што се евидентира колико горива троши возило. Од лета 2022. новорегистровани аутомобили морају да буду опремљени и уређајима за меморисање података о незгодама.
„Појединачна запажања могу бити безопасна, али ако се подаци обједине, комбинују и процене, то може довести до озбиљних повреда приватности“, објашњава Лудеман.
Рецимо, подаци о заузетости седишта које аутомобил „зна“ како би упозорио да се веже појас, ако је седиште заузето. Шта када се то комбинује о подацима о одредишту вожње? „Ако се тежина на седишту непрекидно пове ћава током периода од девет месеци и често се посе ћује специјализована продавница за бебе, онда свако ко има приступ овај податак зна да се ови возачи и њихове породице суочавају са великим променама у својој животној ситуацији“, каже Лудеман.
Ко има податке ради посао
Возачи обично не знају ко има које њихове податке и шта се са њима дешава. „Ве ћина је ускладиштена на серверима произвођача“, објашњава Лудеман. „А они одлучују ко ће добити податке.“ За сада само произвођачи аутомобила могу приступити и користити ове податке. А они то и раде.
Јер, ко има приступ подацима, одлично послује са њима. Према Лудеману, не ради се само о подацима путника у возилу. Хитни позив у ЕУ, такозвани Е-Цалл, аутоматски упу ћује хитни позив када се ваздушни јастук у ауту отвори.
„Уколико су возила повезана на систем Е-Цалл, позив за хитне случајеве не иде на број хитних служби 110 или 112, ве ћ на број произвођача. А онда они одлучују која шлеп-служба ће бити ангажована и која радионица прима налог за поправку“, каже стручњак.
Милијарде на незнању купаца
Могу ћности су толике да отварају апетите. Постоји борба између произвођача аутомобила, хитних служби, софтверских компанија, радионица, болница и осигуравајућих кућа. Они су препознали оно што стручњаци доказују бројкама: новац се може зарадити на незнању купаца. Према консултантској ку ћи Мекинси, умрежавање возила и кориш ћење података из аутомобила имају велики економски потенцијал. Произвођачи, добављачи и пружаоци услуга би могли да до 2030. године, када 95 одсто свих возила буде умрежено, да очекују око 400 милијарди долара годишње.
Ко заправо поседује податке? Наша свакодневица је све више умрежена – плишане играчке, тостери и фрижидери су „паметни“ (смарт). Али ко поседује податке? Потрошачи обично претпостављају да имају права на податке које генеришу, укључују ћи и податке из аутомобила. „У стварности, права на то ко шта поседује су нејасна“, каже Лудеман.
Подаци још увек припадају произвођачима. Али нови закон омогу ћава корисницима да по први пут одреде да ли и у којој мери тре ћа лица имају приступ њиховим подацима – и у коју сврху. Законом о подацима у ЕУ, који треба да ступи на снагу 2025. године, регулисаће се када компаније и приватна лица могу да примају и деле информације са умрежених уређаја. Истовремено, треба спречити незаконит пренос података. „У одређеном смислу, ово је пропис који има смисла“, објашњава Лудеман. Али многе компаније оклевају да појачају заштиту података, каже Михаел Хајзе, главни економиста ХQ Труста. Он сматра да би потрошачи штошта морали да плаћају више уколико не плаћају и подацима. „Тренутно смо мало превише рестриктивни“, сматра он.
Критике заштитника потрошача и АДАЦ-а
Немачки произвођачи аутомобила као што је БМЊ указују на усклађеност са законским прописима и да купци могу сами да прилагоде подешавања приватности. Али то није довољно за АДАЦ, највеће удружење возача у Европи. Удружење захтева да возачи морају да знају који подаци из њиховог аутомобила се прикупљају, чувају и вреднују, да морају бити у могу ћности да искључе обраду и прослеђивање података и сами одлучују ко има приступ подацима о њиховом возилу.
А планирани закон не иде довољно далеко ни за заштитнике потрошача. Они желе јаснију регулативу на нивоу ЕУ.
Стручњак за дигитализацију Роланд Фиге види да компаније такође користе податке за побољшање услуга и производа. Али: „Одустајањем од података добровољно у суштини плаћамо подацима и постепено губимо суверенитет над сопственим подацима.“
Извор: DW
