Избор у Удружење књижевника Србије затекао ме је у далекој Аустралији. Признајем: када сам чуо, дивом сам се задивио нечему, што је, уствари, од искона било и остало природно. Но, шта ту да се ради: у једном моменту дошло је до расцјепљења нашег ума, а онда до расцјепљења наше ријечи, а кроз то, неминовно, и … Настави са читањем Митрополит Амфилохије (Радовић): Без Ријечи нема нам живота