Piše: Miroslav Zdravković
Rusija je do početka SVO imala jednu od najmanje regularnih statistika spoljne trgovine u svetu. Ruski milijarderi su ispumpavali profit iz Rusije na veliko, i odstupanja ogledalo statistika od ruskih zvaničnih podataka iznosila su više desetina milijardi dolara godišnje.
Sankcije kolektivnog zapada (KZ) ruskim milijarderima i ruskoj ekonomiji imale su dva ogromna pozitivna efekta na rusku privredu: onemogućeno je ispumpavanje profita iz Rusije „na veliko“ i izvršena je velika trgovinska preorijentacija Rusije od trgovine sa razvijenim zemljama ka trgovini sa globalnim jugom (GJ).
Ovde su primenjene ogledalo statistike samo za 2022. i 2023. godinu, mada bi ispravnije bilo da se koriste ovi podaci i za ranije godine, kako bi se ocenile stvarne promene u dinamici robne razmene, a ne samo procenila dinamika u poslednje dve godine u odnosu na ranije zvanične podatke.
Izračunati podaci odstupaju naviše u odnosu na procene koje je izvršio STO iz više razloga: izvoz gasa u Nemačku nije knjižen kao izvoz iz Rusije, što je imalo efekat od 78 milijardi dolara u 2022. i 35 milijardi u 2023; robna razmena mnoštva zemalja u Africi i Aziji nije prijavljena STO-u, robna razmena zemalja pod sankcijama, poput Kube, Irana, Avganistana, ne postoji za više od poslednje dve godine podaci o robnoj razmeni sa Belorusije nisu prijavljeni.
Rusija najvećim delom izvozi energiju i materijalne sirovine, te sankcije KZ nisu mogle da zaustave njihov izvoz, već su ga samo preusmerile ka drugim zemljama. Stoga su promene u vrednostima izvoza u 2022 (ogroman rast) i u 2023 (veliki pad) bile posledice promene cena primarnih proizvoda, a ne primenjene politike protiv ruske ekonomije.
Prema izvršenim proračunima, Rusija je imala rast vrednosti izvoza sa 492 milijarde dolara u 2021. na rekordnih 647 u 2022 (578 prema STO) i smanjenje na 474 milijardi dolara u 2023.
Uvoz je smanjen sa 293,5 milijardi dolara u 2021. na 245,5 milijardi u 2022. i 236,5 milijardi u 2023.
Suficit u robnoj razmeni povećan je sa 198,8 milijardi dolara u 2021. na 401,6 milijardi u 2022. i smanjen je na 237,2 milijarde u 2023.
Najveću strukturnu promenu predstavlja rast relativnog značaja Kine i Indije za robnu razmenu Rusije:
Kina je povećala udeo u ukupnom izvozu Rusije sa 14% u 2021. na 27% u 2022, a u uvozu Rusije povećala je sa 24,8% u 2021. na 47% u 2023.
Indija je povećala udeo u ukupnom izvozu Rusije sa 1,9% u 2021. na 12,9% u 2023.
Izvoz Rusije smanjen je za 18,6 milijardi dolara u 2023, u odnosu na 2021. On je pri ovom ukupnom smanjenju najviše povećan u Kinu (59,8), Indiju (52,1), Tursku (19,2), Hong Kong, Kinu (6,6), Nemačku (5,8), Brazil (4,7), UAE (3,1), Mađarsku (2,5), Singapur (1,9) i Indoneziju (1,5 milijardi dolara). Izvoz u Srbiju povećan je za 439 miliona dolara i ona je na 22. mestu po ovom rastu vrednosti. U Bugarsku je povećan za 836 miliona dolara, u S. Makedoniju za 184, u BiH za 147 i u Crnu Goru za 3,2 miliona dolara. Ponavljamo, ovde se porede ruski zvanični podaci iz 2021. i podaci partnera u 2023, što nije isto, ni kada bi znali ruske podatke, ni kada bi posmatrali samo podatke partnera.
Najveći pad vrednosti izvoza bio je u Holandiju (of-šor centar za pranje novca i registraciju „stranih direktnih investicija“) za 38 milijardi dolara, pa u UK za 21,9 (većinom izvoz zlata), Italiju (14,9), Poljsku (14,3), SAD (12,8), Finsku (8,2), Ukrajinu (8,1), Južnu Koreju (8), Francusku (6) i Belgiju (4,6 milijardi dolara).
Ne računajući Ukrajinu, najveći relativan pad vrednosti izvoza bio je u Maltu (99,9%, sa 2.359 na 1,1 miliona dolara), UK (-98,4%), Austriju (-97,9%), Švedsku (-96,6%) i Estoniju (-95,8%). Da li je po rusku ekonomiju štetan ovoliki pad izvoza, ukoliko se preko faktura prao profit (npr. Malta) ili izvozilo zlato (UK) ili snabdevale tuđe rafinerije za preradu nafte?
Srbija je u 2021. bila na 53. mestu, prema vrednosti izvoza iz Rusije, a u 2023. je napredovala na 40. mesto, gde je od suseda Bugarska na 23. Povećala je svoj zanemarljiv udeo u ruskom izvozu sa 0,26% na 0,36%.
Rusija je smanjila uvoz za 57 milijardi dolara, u 2023. u odnosu na 2021.
Rusija je povećala vrednost uvoza iz 18. zemalja među kojima je i Srbija na 14. mestu prema vrednosti rasta (za 138,4 miliona dolara). U zbiru je povećana vrednost za 56,5 milijardi dolara, a najviše iz Kine (38,4), Turske (4,4), UAE (2,3), Hong Kong, Kine (2,1), Letonije (1,8), Litvanije (1,7), Jermenije (1,7), Kazahstana (1,6), Uzbekistana (0,9) i Kirgistana (0,7 milijardi dolara).
Srbije je u 2021. bila na 38. mestu prema uvozu Rusije, a u 2023. je dospela na 27. mesto i povećala je svoj udeo u ukupnom uvozu sa 0,36% na 0,51%.
Rusija je smanjila vrednost uvoza iz više od 100 zemalja, što je više posledica smanjenja cena primarnih proizvoda, a manje direktnih sankcija KZ. Misli se na broj zemalja, a ne na vrednost.
Najveći pad vrednosti uvoza bio je iz Nemačke (23,6), SAD (16,7), Francuske (10), Italije (7), Južne Koreje (6,9), Japana (6,3) i Ukrajine (4,2 milijardi dolara).
Na osnovu kretanja cena primarnih proizvoda možemo proceniti da će robni izvoz i u ovoj godini vredeti preko 450 milijardi dolara, uvoz do 250 milijardi uz trgovinski suficit od 200 milijardi dolara. Podaci će biti veoma slični podacima iz 2021. Struktura tih podataka je drastično, i zauvek, promenjena.
Izvor: Makroekonomija
