Piše: Mirko Dautović
Javnosti nije predočen tekst zvanične verzije predloga, što postavlja pitanje da li je u opticaju više predloga i da li je Hamasu predočena jedna, a Izraelcima druga verzija?
Članak u prethodnom broju Novog magazina smo završili vešću, koja je tad tek stigla, da je Savet bezbednosti 10. juna usvojio rezoluciju 2735 kojom poziva na primirje i oslobađanje talaca. Od tada, vlada konfuzija šta je zapravo predloženo i ko je prihvatio kakve planove. Jedno je sigurno – primirja još uvek nema, ljudi u Gazi i dalje umiru, a izraelski zvaničnici se ne izjašnjavaju ni povodom rezolucije ni povodom predloga primirja od 31. maja koji je Izrael, navodno, prihvatio. Te reči, da je Izrael prihvatio predlog, stoje u prvom članu rezolucije 2735. U ostalim članovima se govori o fazama implementacije predloga primirja i one su iste one koje je američki predsednik Džozef Bajden predstavio na konferenciji za medije 31. maja.
Dva dana nakon Bajdenove konferencije, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je porekao da je Izrael pristao na takav predlog i da nema govora o primirju dok palestinska militantna organizacija Hamas ne bude uništena. Ako je ovo isti predlog, zašto bi ga Netanjahu sada prihvatio?
Ono što je naročito čudno u rezoluciji 2735 jeste da, iako se ona stalno referiše na predlog primirja, i opisuje njegovu implementaciju, tekst predloga nije objavljen. Ovo je veoma neobično za rezolucije Saveta bezbednosti. U Srbiji čuvena rezolucija 1244, na primer, sadrži dva aneksa. Prvi su zaključci sa samita u Bonu G8 grupe, a na kojima će rezolucija 1244 nastati; dok je drugi aneks predlog sporazuma koji su Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin doneli Slobodanu Miloševiću 3.juna. U slučaju rezolucije 2735, mi pričamo sve vreme o predlogu čiji tekst nigde nije zvanično objavljen. Neki mediji, poput Al Džazire su sredinom maja objavili dokument predloga, ali je pitanje da li je to verzija koja je dogovorena. Izraelski televizijski Kanal 12 je 10. juna, istog dana kada je rezolucija 2735 doneta, objavio predlog na koji je Netanjahu navodno pristao. U toj verziji stoji da Izrael prihvata trajno primirje čak pre razmene talaca. Na tu vest je reagovao Netanjahuov kabinet i rekao da Izrael nastavlja rat do potpunog uništenja Hamasa, kao i da je vest Kanala 12 „totalna laž.“ Ali šta je onda istina?
Ko kontroliše Hamas?
Svakako javnosti nije predočen tekst zvanične verzije predloga, što postavlja pitanje da li je u opticaju više predloga i da li je Hamasu predočena jedna, a Izraelcima druga verzija? U odsustvu izraelskih reakcija, možemo čuti Hamasove. Vrlo brzo je stigla vest iz Dohe, prestonice Katara, da Hamasovo političko vođstvo u egzilu prihvata rezoluciju. Ali šta je sa Hamasovim snagama u Pojasu Gaze? Već mesecima deluje da lider Hamasa u egzilu, Ismail Hanije, nema apsolutnu kontrolu nad onim što radi militantno krilo Hamasa u Gazi, predvođeno Jahjom Sinvarom i Mohamedom Deifom, komandantom Hamasovih borbenih jedinica, Brigada „Al Kasam“. I zaista, iz Gaze su umesto pristanka stigle dopune neobjavljenog predloga, koje su činile kontrapredlog Hamasa iz Gaze. Ni ta verzija nije objavljena zvanično, nego su je preneli mediji.
Hamasovi zahtevi jesu da ratna dejstva prestanu i da se izraelske snage povuku iz Pojasa Gaze. Izrael je ovo okarakterisao kao „de fakto odbijanje mirovnog predloga“, a državni sekretar SAD, Entoni Blinken, je izjavio da neki od Hamasovih predloga „nisu izvodljivi“.
Rat se dakle nastavlja. U subotu je Hamas ubio čak 11 izraelskih vojnika. Kako je izraelska armija saopštila, bomba je uništila oklopno vozilo u kojem su se nalazili vojnici. Hamas je slavodobitno saopštio da su vojnike ubili iz zasede. Smrt ovih vojnika je daleko jače potresla izraelsko društvo nego smrt 37.000 Palestinaca u Gazi. Netanjahuovo odbijanje primirja i razmene talaca, kao i stradanje izraelskih vojnika su obnovili snagu protesta u Tel Avivu i gradovima Netanji i Haifi. Nekoliko desetina hiljada demonstranata je blokiralo glavne magistrale u prestonici Izraela, ali policija je reagovala brutalno. Dvanaestoro ljudi je uhapšeno.
Ben-Gvirova uloga
Ovako nasilne reakcije su posledica kontrole koje je ekstremistički ministar Itamar Ben-Gvir uspostavio nad policijom. Iako postoji portfolio ministra unutrašnjih poslova, koji vodi Moše Arbel iz stranke Šas, Ben-Gvir je uspeo da terorom, bezobzirnošću i ignorisanjem zakona i procedura, uspostavi svoju vlast nad policijom čije načelnike kažnjava i promoviše u skladu sa njihovom podrškom njegovim planovima.
Kada treba razbiti protestante vodenim topovima i pendrecima, policija je tu, u oklopu. Kada treba zaštiti konvoje humanitarne pomoći od napada izraelskih ekstremista povezanih sa Ben-Gvirovom partijom, policija se pojavljuje tek kada su ekstremisti već isekli gume kamiona, a hrana, voda i lekovi izbačeni i uništeni. Ben-Gvir je izneo zahtev Netanjahuu da ga ubaci u ratni kabinet nakon što je Beni Ganc dao ostavku i istupio iz vlade 10. juna. Time se upraznilo jedno mesto u ratnom kabinetu koje je ovaj ekstremistički političar kibicovao za sebe. To bi mu donelo još veću moć nad aparatom sile Izraela.
Netanjahuu je Ben-Gvirova podrška neophodna da bi ostao na vlasti, i mesecima mu je udovoljavao. Međutim, čini se da je premijer sada svestan koliku opasnost ovaj čovek predstavlja za njega. Ben-Gvir nije neko koga zanima demokratija ili pravna država. Kada je januara 2023, mesecima pre Hamasovog napada, njegov poslanik Cvika Fogel predložio da se vođe opozicije uhapse zbog veleizdaje, Ben- Gvir je relativizovao i branio Fogelove pretnje. Otkako se priča o neobjavljenom predlogu primirja, Ben-Gvir šalje čas implicitne čas eksplicitne poruke Netanjahuu da ni ne pomišlja na primirje. Jasno je da će Ben-Gvirova ambicija kad-tad ciljati na Netanjahua lično, što je ovaj uvideo. Umesto da odbije ili pozove Ben-Gvira u ratni kabinet, Netanjahu je isti raspustio. Tako mu nije dao razlog da istupi iz koalicije, ali mu je uskratio i jačanje.
U nedelju 16. juna, su stigle vesti da izraelska armija objavljuje „taktičku pauzu“ u Rafi, mestu u južnom delu Pojasa Gaze. Svakog dana, u toku dana, Izrael neće sprovoditi napade, kako bi humanitarne organizacije mogle da dostavljaju pomoć ljudima u Rafi. UN su pozdravile ovaj korak, ali Ben-Gvir je nazvao budalom i zlikovcem onoga ko je pristao na pauzu. Implicitno, reč mora biti o čoveku na najvišoj poziciji u zemlji – Benjaminu Netanjahuu. Već uveče istog dana, neimenovani zvaničnik je izraelskim medijima saopštio da premijer osuđuje odluku o „taktičkoj pauzi“ i da je tako nešto njemu neprihvatljivo. Navodno je Netanjahuu spontano izletela floskula o Prusiji ali u odrazu: Izrael je država sa vojskom, ne vojska sa državom. Potom se i izraelska vojska oglasila pojašnjenjem da vojne operacije neće stati. Vlada potpuno zamešateljstvo i nejasnoća u kojem se američke diplomate predvođene državnim sekretarom Entonijem Blinkenom kreću kao guske u magli. Jasno je da predlog primirja nije objavljen kako bi se udovoljilo Netanjahuu kojeg bi razgnevljeni Ben-Gvir mogao oboriti sa vlasti ako bi saznao s čim se tačno Izrael saglasio.
Njegov još fanatičniji saveznik ministar finansija Bezazel Smotrič je osmislio plan kojim će udariti i Palestince na Zapadnoj obali, koja je oblast ilegalne kolonizacije jevrejskih fundamentalista koji proganjaju i ubijaju palestinske starosedeoce. Po sporazumu iz Osla, više od 75 odsto poreza Palestinske samouprave ubira izraelsko ministarstvo finansija koje onda taj novac prebacuje nazad Palestinskoj samoupravi. Smotrič je sada najavio obustavu tih transfera, kao odgovor Irskoj, Norveškoj i Španiji na njihovo priznanje Palestine. To će dovesti veoma brzo do toga da struja, voda, gorivo, hrana, nestanu na Zapadnoj obali i time se napravi još jedna humanitarna katastrofa koju izraelski ekstremisti planiraju. Kao što se vidi, oni su već dva koraka ispred američkih diplomata mekog srca i mlohavog nastupa.
Izvor: Novi Magazin
