петак, 16 мај 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ЖУРНАЛИЗАМ

Мираш на Цетињу, Вартоломеј у Кијеву: Офанзива расколника са истим циљем

Журнал Published 4. септембар, 2021.
Share
SHARE
Цетињски манастир

У дану када су црногорске „комите“, све са самозваним митрополитом Мирашом Дедеићем, острашћено протестовале на Цетињу против устоличења митрополита Јоаникија у манастиру Светог Петра Цетињског, Кијев је угостио патријарха цариградског Вартоломеја, који је с вођом украјинске расколничке цркве служио литургију у Софијском сабору.

И у Украјини, и у Црној Гори расколници су у офанзиви. Слични удар на светиње, слични сценарио измишљања историје, слична ишчашена парадигма о „агресорима“ и „окупаторима“ из редова канонске православне цркве исконски присутне на том простору, слично проглашавање црног за бијело и обрнуто. Само су они украјински даље одмакли, захваљујући томосу који је бивши украјински предсједник Петар Порошенко испословао код Фанара.

Патријарх Вартоломеј сада је стигао у Украјину да учествује у обиљежавању 30 година украјинске независности, а државни врх дочекао га је као да их је сунце огријало. Душа се радује сусрету с гостом драгим срцу, поглаваром Мајке-цркве од које је на украјинско тло дошао свијет Христове вјере, ускликнуће еуфорично бивши предсједник Порошенко.

Џаба што већина вјерника оне канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије нема много разлога за радост, с обзиром на стотине отетих храмова широм Украјине.

Више од 10.000 вјерника у суботу је зато пред Врховном радом у Кијеву чекало Вартоломеја, али је он ушао на задњи улаз. Није ваљда желио да види поруке с транспарената — „Вартоломеј даје благослов разбојницима“, „Крв православних је на твојим рукама“, „Врати нам 500 храмова“. Али их је видјела полиција, па су неки од вјерника и приведени, а први је био мушкарац с натписом „Андрејевска црква је тековина православља, а не сатанизма“. Ријеч је о цркви чије је темеље положила у 18. вијеку руска царица Јелисавета Петровна, а која је 2018. одлуком украјинског парламента предата Константинопољској патријаршији да буде њена ставропигија (представништво).

Међу отетим храмовима је и поменути Софијски сабор, који је, према љетописима, изградио у првој половини 11. вијека кнез Јарослав Мудри, а кроз историју је био сједиште кијевских митрополита који су ту и сахрањивани. У совјетско вријеме сабор је био активан до 1929, да би 1934. постао музеј, а 1990. био уврштен у списак Унескове свјетске баштине. Послије распада СССР-а, Московска патријаршија, али и неканонска Кијевска годинама, редовно је слала молбе влади да им се светиња преда на коришћење. Кад ју је 2010. преузело Министарство културе Украјине, био је то увод у предају Софије Кијевске расколницима 2016.године.

Са једног од протеста комитског покрета, Фото: ИН4С

Вјерници канонске цркве у Украјини су, у међувремену, постали мета прогона и излива мржње. Радикално националистички настројени у украјинским медијима не презају чак од предлога да се забрани „агресорска“ црква. Треба донијети законе који ће учинити немогућим постојање „непријатељске цркве“, уништење и протјеривање те цркве с територије Украјине је ствар безбједности Украјине, савјетује тако Ајдар Муждабајев, водитељ украјинског кримскотатарског ТВ канала АТР.

Сијање мржње према канонској цркви добрано је зачињено историјским ревизионизмом и идентитетским инжењерингом који је у Украјини већ годинама у замаху. Дио тога је и подухват допремања из Шведске, специјално за три деценије независности, историјских реликвија — булаве (жезла) хетмана Ивана Мазепе и латинични устав хетмана Филипа Орлика , артефакти који, према ријечима министра културе Украјине Александра Ткаченка, говоре о томе да „ова земља (Украјина) нема 30 година, него више вјекова“. Како се то сјајно надовезује на тезу да Руси нису аутохтони народ у Украјини, него поробљивачи јадних Украјинаца који су, чак се може чути, потекли од — Сумера.

Каква је ту копча с Црном Гором? Засад само као упозорење, јер поједини, можда не тако бројни, али веома бучни јавни посленици у Црној Гори, како год их звали — квазиинтелектуалцима, милогорцима, комитама — неуморно доказују да Црногорци немају везе са Србима који су у Црну Гору дошли као „агресори“ и „окупатори“, а да је краљ Александар, мегаломан опсједнут југословенском идејом, своме дједи отео државу. Да је Српска православна црква у Црној Гори узурпатор пао с неба и да мора да докаже откуд јој храмови и цркве, да се упише у регистар вјерских заједница као да је нека нова секта, а не црква присутна од времена Немањића. Јер самозвана Црногорска православна црква, која је као невладина организација регистрована у полицијској станици на Цетињу, иако још далеко до томоса патријарха Вартоломеја (штавише, на Дедеића је бацио анатему управо Свети синод Цариградске патријаршије), може несметано на Преображење да служи литургију у храму на Ивановим коритима. И јер буде стрепњу поруке са протеста у Цетињу, чији учесници у декларацији кажу да не бране српском патријарху да устоличи свог намјесника у објектима које је изградила црква Србије у Црној Гори, али не дозвољавају тај „окупаторски чин“ у столици Светог Петра у Цетињском манастиру.

Премда је такву тезу на улицама Цетиња подржало тек нешто више од хиљаду људи, није немогуће замислити да, ако стигне налог из оних истих центара моћи који преко Вартоломеја разбијају јединство вјерника у Украјини и распарчавају традиционални простор Руске православне цркве, и Мираш преко ноћи постане подобан и пожељан саучесник у крсташком походу на Српску православну цркву у Црној Гори.

Извор: Спутњик – Тања Трикић

TAGGED:Мираш ДедејићПатријарх ВартоломејУкрајина
Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Ђоковић наставља поход, сљедећи Нишикори
Next Article Више од милијарду еура са прву фазу изградње града Спутњика

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Соларне електране на крововима љубљанских зграда

У Словенији је средином октобра потписан уговор за реализацију пројекта „Зелена енергија на површинама и…

By Журнал

Историја брани Србију и Русију од фалсификата црногорске власти

Новине „Глас Црногорца”, за које је митрополит Амфилохије говорио да су биле црногорски „Монд”, сведок…

By Журнал

Бурек као регионални бренд – нема доброг бурека без „вештих руку“ и љубави

Много је дискусија у региону о томе како се прави најбољи бурек, а најчешће је…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураНасловна 1ПолитикаСТАВ

Вуксановићев чисти нацизам, у „Начисто“…

By Журнал
Насловна 5ПолитикаСТАВ

Ђукановићева посредна власт

By Журнал
ЖУРНАЛИЗАМ

ФИБА и Евролига се мире: Србија јача у трци за СП?

By Журнал
КултураМозаикНасловна 6СТАВ

Џулијан Барнс: Писац у породици

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог