Пише: Миодраг Павловић Долази јашући на мазги, па јашући на цвету, у дугој хаљини ето, сад седи на планини, држи се руком за сунце, долази кроз плитко море, сићушан међу стаблима, веверице га носе у наручју, гле руднике злата у прсима, Сезаме, отвори их брзо! Хаљина му запиње о глогов трн и растеже се ко … Настави са читањем Миодраг Павловић : Долазак учитеља