Пише: Милош Милојевић
Трамп пред судом
Поједини правни стручњаци, међу њима и умерени Џонатан Тарли и Ален Дершовиц, указују да су се њујоршки судија и тужилац упустили у опасне воде злоупотребе правног система да би политички нашкодили грађанину Сједињених Држава и најугледнијем опозиционом кандидату. Наиме, Трамп не само да је густим распоредом суђења онемогућен да учествује у уобичајеним изборним активностима, међу њима и на својим омиљеним митинзима, већ му је суд у више наврата забранио да јавно говори о процесу (gag order) док њему ненаклоњени сведок и некадашњи правни саветник Мајкл Коен против Трампа нашироко говори на друштвеној мрежи Тикток, за шта добија и новчану накнаду. Што је још један у низу петпарачких детаља целе ствари.
Различите правосудне инстанце против Доналда Трампа воде неколико процеса. Ниједан од ових процеса неће бити завршен довољно брзо да онемогући Трампову кандидатуру. У питању је више оптужби за кривична дела и неколико грађанских, парничних поступака.
Њујоршка фарса
Почетком године Трампов пут кроз правосуђе отпочео ја пресудом њујоршког суда од 26. јануара којом јепресуђено да исплати 83,3 милиона долара за клевету ауторке Е. Џин Керол. Потом су, 8. фебруара, пред Врховним судом изнети аргументи да ли би Трамп требало да буде дисквалификован са гласачког листића на основу 14. амандмана Устава САД. У фебруару судије су наредиле Трампу да плати казну од 454 милиона долара и забраниле су му да током три године води било који посао у држави Њујорк. Овај случај указао је колико је снажно нерасположење према Трампу пред њујоршким судским инстанцама те је бацио помало светла и на америчку политичку економију последњих деценија. Наиме, Трамп је оптужен да је у свом захтеву за кредит преценио вредност имовине која је требало да послужи као колатерал за добијање позајмице. Међутим, банке које су Трампу давале позајмице имају сопствене софицстициране механизме процене вредности залога. Трамп је кредит вратио са припадајућом каматом. У оптужби за превару није било оштећених. Судија Артур Енгерон, који је водио процес, у својој одлуци против Трампа у септембру прошле године забележио је: „Пословни запис лишен је икаквих доказа о неиспуњењу обавеза, кршењу договора, кашњењу или било какве притужбе о причињеној штети“. Међутим, судија је оценио да ништа од споменутог није релевантно за ток процеса.
Трамп подржава развој крипто валута
На крају, испоставило се да Трамп нема на располагању огромна новчана средства потребна за плаћање казне. Ништа необично, пошто се у САД годинама не исплати чување великих количина новца у условима дуготрајно ниских каматних стопа. И богати понекад могу да буду неликвидни. Вероватно ће бити искоришћена могућност жалбе вишим судским инстанцама, међутим, сваки финансијски притисак медијски и политички штети Трамповој кандидатури. И расипа најважнији, ненадокнадиви ресурс – време.
Ова судијска одлука донета је уочи „супер уторка“, дана у којем одржавају унутарстраначки избори за председничке кандидате у великом броју савезних држава. И раније је било јасно да је Трамп најизгледнији републикански председнички кандидат, што је на овим најзамашнијим унутарстраначким изборима само потврђено.
Ток другог, њујоршког процеса, упућује на политичку борбу другим средствима. У питању је по много чему необичан процес. Према речима професора права Џонатана Тарлија, после више недеља сведочења уопште није јасно за које се кривично дело Трампу суди. Укратко, Трамп је, по свој прилици, 2006. године био у ванбрачкој вези са Стефани Григори Клифорд, која се користи у порнографској индустрији именом Сторми Даниелс. Потом јој је платио, преко посредника и свог некадашњег правног саветника, неформалну накнаду, новац за тишину (hush money). Међутим, колико год ово понашање може бити неприлично, оно није илегално. Тужилаштво је стога прибегло натегнутим правним теоријама како би покренуло кривични поступак против Доналда Трампа.
Средишњи елемент теорије на основу које тужилац заснива свој случај је да је Трамп био део завере усмерене на добијање председничких избора 2016. године, а која је подразумевала и подмићивање за тишину, корпоративним средствима која су преусмеравана и бележена као средства политичке кампање. Држава Њујорк оптужује Трампа да је прекршио законе савезне државе о пословном књиговодству пошто је погрешно заведен укупан износ од 420.000 долара исплаћених Мајклу Коену у дванаест рата 2017. године. Износ је забележен као намирење правних трошкова док је у питању била накнада коју је Коен исплатио Данијелсовој и још једна Коенова исплата (укупна вредност од 180.000 долара). Трампов књиговодствени службеник је потом удвостручио овај износ на 360.000 долара како би били укључени очекивани Коенови порески трошкови који износе отприлике једну половину вредности. Остатак, 60.000 долара, био је бонус исплаћен Коену.
Уколико ово на први поглед делују сулудо, то је зато што заиста јесте. Поврх тога, плаћање ове накнаде десило се након избора 2016. године те је немогуће да је на било који начин утицало њихов исход. Трамп је покушавао да ову ствар заташка још 2011. године што упућује да су га водили лични, породични и можда пословни, а не политички разлози. Поврх тога, нејасно је да ли се њујоршки закони о изборним заверама уопште могу применити на председничке изборе. И на крају, у питању је класификација средстава у Трамповим пословним књигама, што би се уобичајено подводило као прекршај, а не као кривично дело.
Трамп о НАТО-у: Ми имамо,,велики лијепи океан” који нас дијели од проблема
Поједини либерално оријентисани правни стручњаци, попут професора Ричарда Хејсена са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелосу, упућују да овај случај компромитује оно што су, по његовом суду, много озбиљнији случајеви непрописног баратања поверљивим документима на Флориди или покушаја кривотворења изборног процеса у Џорџији и на федералном нивоу. Професор Хејсен истиче да су прекршаји због којих се повео поступак минорни. То је тачно. Али то и није превасходно важно. Кључно је у какав оквир су смештени, те је због тога важна тужилачка правна теорија а не конкретни поступци окривљеног на којима се заснива.
Политичка борба судским средствима
Зашто и како је уопште дошло до покретања овако несигурног случаја? Да ли се председничком кандидату заправо суди што је победио на председничким изборима 2016. како би се саботирала његова кандидатура 2024. године? Покушавајући да назначимо могуће одговоре на ова питања морамо да погледамо поближе на оно што амерички правосудни систем чини истовремено робусним и демократичним, али га може учинити и волатилним и подложним злоупотреби. Демократија, раздружена од добрих обичаја и прећутних ритуала понекад заиста може да постане власт руље.
Наиме, случај је формално покренуо независни локални тужилац Алвин Браг. Међутим, Брагова позиција зависи од расположења гласача у њујоршком изборном округу на Менхетну који је, благо речено, ненаклоњен политичкој каријери Доналда Трампа. Према речима Џонатана Тарлија, када је Браг преузео овај случај и сам је оклевао да поднесе оптужницу. Али двојица тужилаца из његове канцеларије, Кери Дан и Марк Померанц тада су поднели оставку и отпочели кампању притиска јавности како би навели Њујорчане да захтевају покретање поступка. Померанц је, наставља Тарли, отишао корак даље, и насупрот приговорима својих некадашњих колега из тужилачке канцеларије објавио је књигу о случају против Трампа. „У Њујорку, Браг је знаo да или ће морати да оптужи Трампа или ће моћи да заборави на свој реизбор“, закључује Тарли.
Да ствари буду још горе тужилац који је изнео уводну реч у случају против Трампа, Метју Колангело био је високи званичник Министарства правде у Бајденовој администрацији све до краја 2022. године. Тада се придружио тужилачкој канцеларији на Менхетну као „виши саветник“. Потез који упућује не само да је администрација сагласна већ и да, у извесној мери, подстиче овај случај. „Криминални колоплет да би се корумпирали избори 2016. године“, тако је у својој уводној речи случај окарактерисао тужилац Колангело.
Може се испоставити да ствари стоје потпуно другачије: да је реч о правосудном деловању у циљу да се корумпирају избори 2024. године. Уколико Трамп изгуби на овогодишњим изборима већина ових поступака биће скрајнута и вероватно разрешена на вишим судским инстанцама. Ипак, уколико победи – а постоје сасвим солидни изгледи да се то деси – Трамп би могао да, поучен злоупотребом правосудног система против њега, делује на сличан начин против својих политичких противника. Многи републикански тужиоци можда би једва дочекали да гоне званичнике некадашње администрације.
Када је победио на изборима 2016. године Трамп је деловао према естаблишменту помирљиво и сарадљиво, верујући, у духу самоперцепције сопствене преговарачке вештине, да може да постигне добре договоре. Реакција естаблишмента на његову изборну победу претворила се у опструкцију председничког мандата, медијски и на крају правосудни прогон. Уколико хипотетички председник Трамп од јануара 2025. настави да делује у сличном, ескалаторном стилу, то може да темељно поткопа саме темеље америчког правосудног система, на чијој кредибилности почива добар део америчке моћи. Понекад разлику између хаоса и поретка чине само добри обичаји.
Извор: Печат
